Ove godine, kada se završi kampanja prerade šećerne repe zemljoradnici će po prvi put dobiti podsticaj po hektaru od 35.000 dinara. Ta suma je namenjena svima koji industrijsku biljku seju do 500 hektara i budu imali prinos od 50 tona po hektaru.
Namera države je da tako podstake poljoprivrednike da uvećaju površine, jer iz godine u godinu pod repom smo imali sve manje površina, ali uvek dovoljno da šećera imamo za domaće potrebe i za izvoz.
Ratar Živko Vasin iz Temerina kaže da nije nedostižan uslov u prinosima, jer je i u najnepovoljnijim godinama repe bilo 60 tona po hektaru.
I nama i šećeranama cena u radnjama odgovara. Fabrikanti su zato i povećale cenu novog roda i plaćaju 55 evra po toni, a lane su za usev davali svega 43 evra po toni, kazao je Vasin i naveo da se maloprodajna cena vratila na nekadašnji nivo kada je kilogram šećera u radnjama vredeo nemačku marku.
Poljoprivrednik iz Kisača Jozef Fokman sejaće ove sezone repu posle više godina pauziranja. Ranijih godina sejao je druge poljoprivredne kulutre, a lanjska suša, ali i podsticaj koji će dobiti naveli su ga da ponovo gaji industrijsku biljku.
Odlučio sma se da repu ponovo sejem, soja je lane zbog suše podbacila, a sada država daje subvencije. Pošto sam već ranijih godina sejao repu znam kako je treba raditi i čuvati od bolesti, naveo je Fokman.
Lane je bilo pod repom oko 30.000 hektara, a ove godine po rečima direktorke Poslovne zajednice Industrijsko bilje Olge Čurović bilo bi dobro da imamo oko 40.000 hektara.
U Srbiji se preradom repe bave dve fabrike - domaća kompanija Sunoko, koja repu prerađuje u šećeranama u Kovačici, Pećincima i Vrbasu, i grčka kompanija Helenik šugar koja repu radi u fabrici u Crvenki.
izvor: Dnevnik
foto: pixabay
