Ukoliko se ta prognoza ispostavila tačnom, bila bi to treći najslabiji godišnji rast u toku tri decenije, posle dubokih recesija koje su bile rezultat globalne finansijske krize 2008. i pandemije 2020. godine.
Iako bi SAD ove godine mogle da izbegnu recesiju, Svetska banka predviđa da će američka ekonomija ostvariti rast od 0,5% i da će slab rast na globalnom novou verovatno predstavljati još jednu prepreku za američke kompanije i potrošače, pored visokih cena i većih kamata.
Na SAD bi takođe mogli da utiču poremećaji u lancu snabdevanja ako nastavi da raste broj novih infekcija korona virusom ili se rat u Ukrajini pogorša.
Evropa, koja je dugo bila veliki izvoznik u Kinu, verovatno će osetiti slabljenje kineske ekonomije.
U saopštenju Svetske banke se navodi da će rastuće kamatne stope u razvijenim ekonomijama poput SAD i država u Evropi privući investicioni kapital iz siromašnijih zemalja koji bi mogao da utiče na domaće investicije. Istovremeno će te visoke kamatne stope usporiti rast u razvijenim država tokom perida visokih cena zbog rata u Ukrajini.
Uticaj globalnog pada posebno bi uticao na siromašnije države u oblastima kao što je Saharska Afrika, gde Svetska banka predviđa da će prihod po glavi stanovnika porasti za samo 1,2% u 2023. i 2024. godini. To bi bio tako mali rast da bi stope siromaštva mogle da porastu.
izvor: eKapija.me
foto: unsplash/John McArthur
