Inflacija popušza nešto brže nego što su ekonomisti očekivali - njihova procena za decembar je bila 9,5 odsto.
Međutim, bazna inflacija, koja isključuje poskupljenje energenata i hrane, u decembru je ubrzala na 5,2 odsto, sa novembarskih ravno pet.
Ekonomisti posebno pažljivo prate tu kategoriju jer ona ukazuje koliko preduzeća uvećane troškove, pre svega energije, prebacuju na potrošače. To podgreva zahteve za veće plate i može da vodi takozvanoj spirali cena i plata.
Inflatorni cilj Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto odavno je skršen, pa ona nastavlja da hladi privredu i cene povećanjem bazne kamate stope.
Posle snažnog skoka od 0,75 odsto, ECB je u decembru usporila tempo intervencije i dodala još 0,5 odsto, na ukupno 2,5, nagovestivši istovremeno da će kamata još ići naviše.
Uz veće kamate, novac postaje skuplji, investicije usporavaju a sa njima i privreda. To, pak, obara i inflatorni pritisak. Najviše goriva inflaciji u ovoj godini dali su poskupljenje energenata zbog ukrajinskog rata i uska grla u svetskim lancima isporuke.
izvor: dpa
foto: pixabay
