Otkriva da značajan deo globalne radne snage radi duže ili kraće u poređenju sa standardnim osmočasovnim radnim danom (40 sati sedmičnog rada). Više od trećine svih radnika redovno radi više od 48 sati nedeljno, dok petina globalne radne snage radi kraće (nepuno radno vreme), tj. manje od 35 sati nedeljno. Pokazalo se i da će radnici u neformalnoj ekonomiji verovatnije imati ili duže ili kraće radno vreme od standardnog.
Izveštaj analizira različite aranžmane radnog vremena i njihove efekte na ravnotežu između poslovnog i privatnog života, uključujući rad u smenama, rad po pozivu, kompresovane sate... U izveštaju se navodi i da su mere protiv korona virusa pokazale da davanje radnicima veće fleksibilnosti u pogledu toga kako, gde i kada rade može biti pozitivno, i za njih i za poslovanje, jer se na taj način poboljšava produktivnost. Nasuprot tome, ograničavanje fleksibilnosti donosi značajne troškove, uključujući povećanu fluktuaciju osoblja.
Takođe, izveštaj se osvrće na mere odgovora na krizu koje su vlade i preduzeća koristili tokom pandemije da pomognu da organizacije funkcionišu i radnici budu zaposleni. Utvrđeno je da je povećani procenat radnika angažovanih sa skraćenim radnim vremenom upravo pomogao da se spreči gubitak posla. Ističu se i dugoročne promene: Velika primena rada na daljinu skoro svuda u svetu gde je to bilo izvodljivo promenila je prirodu zaposlenja, a tako će biti najverovatnije i u doglednoj budućnosti, navodi se u izveštaju MOR-a.
izvor: eKapija
foto: unsplash/Adrian Sulyok
