Dalje povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 69, 70 ili 75 godina je pogrešno i nepravedno, jer bi to značilo smanjenje penzija za mnoge ljude koji više ne mogu da rade, rekao je Hajl za Rheinische Post.
Zakonska granica za odlazak u penziju od 67 godina koja treba da stupi na snagu 2031. je, kad se uporedi sa drugim zemljama, već dovoljno visoka, rekao je Hajl. Dodatno je povećati je opterećenje mlađih generacija.
Ja to ne želim, a i koalicionim sporazumom je ta mogućnost isključena. Na tržištu rada vodiće se odlučujuća bitka za budućnost penzija. Ministar je naglasio da je, pored angažovanja domaće, kvalifikovana radna snaga iz inostranstva takođe veoma bitna.
Tokom vikenda je kancelar Olaf Scholz pozvao na povećanje udela onih koji zaista mogu da rade do starosne granice. Potencijal za povećanje se vidi u udelu žena na tržištu rada. Ali, treba proširiti ponudu celodnevnog boravka u jaslicama, vrtićima i školama.
Prema proračunima Saveznog instituta za istraživanje stanovništva, sve više ljudi u Nemačkoj odlazi u prevremenu penziju. Istovremeno, privreda pati od nedostatka radne snage.
Hajl je rekao da će kompanije morati da zapošljavaju više starijih ljudi. Mnogi poslodavci više ne zapošljavaju ljude starije od 60. To više sebi ne možemo da priuštimo. Zato je neophodna promocija zdravog života, rekao je ministar.
Lider opozicionih demohrišćana Friedrich Merz ponovo je podržao zahtev kancelara da se smanji broj prevremenih penzionisanja. On je u emisiji na RTL-u podsetio da će od 2025. generacija bejbi bumera odlaziti u penziju.
Najkasnije do tada nam je potrebno rešenje. Međutim, Merz nije hteo da se izjasni povodom ideje odlaska u penziju sa 70 godina.
izvor: InStore
foto: unsplash/Adrian Sulyok
