Na panel diskusiji pod simboličnim nazivom 5 do 12 za jednokratnu plastiku Centar za unapređenje životne sredine predstavio je Dokument o stavu, izrađen na osnovu stavova građana u okviru istraživanja i sprovedenih konsultacija u kojima su učestvovali ključni akteri – stručnjaci, ekološki aktivisti, civilne organizacije, ali i predstavnici Privredne komore Srbije, najvećih kompanija koje na tržište stavljaju PET ambalažu, trgovinskih lanaca, proizvođača ambalaže i reciklera.
Ovo istraživanje je pokazalo da 99,7% ispitanika smatra da je jednokratna plastika štetna po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zabrinjava nedostatak poverenja koje građani imaju u postojeće sisteme za reciklažu, čak 68% njih je odgovorilo da bi im glavni motiv da odvajaju otpad za reciklažu bio taj da znaju da se on zaista reciklira. Više od pola ispitanika (56%) zna da plastične kese na tržištu Srbije nisu biorazgradive, već samo imaju aditive koji ubrzavaju njihovo raspadanje i prodiranje mikroplastike u životnu sredinu, izjavio je Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.
Potpisnici Dokumenta smatraju da je neophodno zabraniti plastične kese sa okso aditivima, uvođenje depozitnog sistema za ambalažu, ulaganje u sistem sakupljanja i ponovnog korišćenja plastičnog otpada, usvajanje i primenjivanje Programa prevencije stvaranja otpada, uvođenje takse na otpad koji se odlaže na deponije i finansijska stimulacija njegovog sakupljanje.
Prvi korak za rešavanje problema zagađenja plastikom, kao i svim drugim otpadom mora biti formiranje multi-ministarske radne grupe. Osim Ministarstva zaštite životne sredine u rešavanju zagađenja neophodno je da učestvuje i Ministarstvo finansija zbog uređivanja politike ekoloških taksi, Ministarstvo građevine, infrastrukture i saobraćaja nadležno za poslove komunalnih delatnosti i investicija u postrojenja za tretman otpada i otpadnih voda. Ovim Dokumentom o stavu želimo da poručimo Vladi Srbije pre svega kao građani da smo svesni problema, znamo šta su rešenja i želimo da radimo na njima, kazala je Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom.
Viktor Grujić, potpredsednik Udruženja plastičara Srbije i sektora plastične industrije u Privrednoj komori Srbije je dodao: Pre sedam godina doneta je direktiva EU o plastičnim kesama koja podrazumeva obavezu smanjenja upotrebe laganih plastičnih kesa. Ova direktiva dopušta mogućnost da se iz mera ograničenja izuzmu kese debljine ispod 15 mikrona koje se smatraju kesama za nužno pakovanje vlažnih, masnih i rinfuznih proizvoda. Uredba takođe izuzima iz mera ograničenja plastične kese za višekratnu upotrebu. U sklopu uredbe o merama za ograničenje jednokratne plastike iz 2019. godine, kao jedna od mera doneta je i zabrana okso aditiva u EU. Smatramo da je neophodno izmeniti postojeći pravilnik o plastičnim kesama i izvršiti usklađivanje sa postojećim EU direktivama.
Ovu panel diskusiju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u okviru projekta Beogradske otvorene škole Zeleni inkubator, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert, i deo je Nedelje klimatske diplomatije, kampanje koju su pokrenule Evropska unija i njene države članice kako bi podstakli saradnju u pogledu klimatskih promena i ostvarili i planirali sprovođenje realnih akcija i aktivnosti u ovoj oblasti.
izvor: InStore
foto: unsplash/Nick Fewings
