U današnje vreme vrlo je teško zamisliti uspešno poslovanje bez korišćenja interneta. Globalna mreža pomaže privrednicima da efektnije predstave robu koju prodaju i usluge koje nude, da lakše dođu do kupaca i klijenata i da se brže povežu sa potencijalnim saradnicima. Zato je u 21. veku izgradnja digitalnog identiteta postala jednako važan zadatak kao i stvaranje poslovnog imena i ugleda u realnom okruženju.
Iako različite društvene mreže, poput Instagrama, Tvitera, LinkdIna i sličnih, zahvaljujući svojoj velikoj popularnosti i jednostavnosti za korišćenje danas olakšavaju put ka onlajn-osvajanju tržišta, osnovni element izgradnje digitalnog identiteta i dalje ostaju internet domeni. Internet domeni, ili preciznije rečeno nazivi internet domena, predstavljaju svojevrsne adrese svakog pojedinačnog učesnika na globalnoj mreži.
Nazivi internet domena se sastoje iz dva ili tri segmenta međusobno razdvojena tačkom. Krajnji desni segment predstavlja najviši nivo tzv. domensku ekstenziju, generičku (npr. .com) ili nacionalnu (npr. za Srbiju .rs, a od 2012. godine u upotrebi je i ćirilični naziv .srb). Na levoj strani, odnosno levo od tačke, nalazi se u očima korisnika interneta, „noseći“ element niza zato što se često poklapa sa poslovnim imenom registranta – preduzetnika ili kompanije koja je registrovala taj naziv domena. Primera radi, da je domen .rs postojao u vreme poslovnog zenita fabrike „Zastava automobili“, kupci bi opravdano očekivali da detaljnije informacije o njenim vozilima nađu putem naziva zastavaautomobili.rs ili zastavaautomobili.co.rs.
Postupak registracije naziva internet domena je izuzetno jednostavan i obavlja se preko ovlašćenih registara, čiji je spisak lako dostupan. Nakon što izabere domensku ekstenziju, registrant sam bira šta će da piše levo od tačke, odnosno bira naziv domena. Kako je i naziv internet domena, baš kao i IP adresa, jedinstven za svakog učesnika na internetu, registrant je u svom izboru naziva domena ograničen raspoloživošću. Potrebno je, dakle, da pre njega niko drugi nije registrovao naziv istog sadržaja, pa se zato savetuje da se sa registracijom naziva domena ne okleva i ne odlaže, tim pre što broj naziva domena koje jedno lice može da registruje nije ograničen. Registrovani naziv domena određuje dva glavna stuba digitalnog identiteta jednog privrednika koji želi da uspe: adrese njegovog veb-sajta i njegove elektronske pošte.
Za preduzetnika ili kompaniju koji žele da posluju na srpskom tržištu svakako je preporučljivije da registruju .rs ili .srb naziv domena, i to iz nekoliko razloga. Prvo, biće vidljiviji potencijalnim klijentima i saradnicima na odabranom nacionalnom tržištu, jer će internet-pretraživači davati prednost nacionalnim nazivima u lokalnim pretragama. Drugo, registranti nacionalnog internet domena biće prepoznatljiviji na lokalnom tržištu a njihove poslovne namere očiglednije korisnicima. Tako bi, na primer, bilo razumno očekivati da se na domenu čiji je naziv SvetskiPoznataKompanija.rs predstavljaju proizvodi neke zamišljene Svetski Poznate Kompanije koji su dostupni na srpskom tržištu, a ne u Americi ili Japanu. Treće, i registrantima u praktičnom smislu veoma važno, registracija srpskog internet domena omogućava veoma značajne korisničke pogodnosti, što nije nužno slučaj i sa stranim nacionalnim ili generičkim nazivima internet domena. Naime, Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), koji upravlja nazivima domena .rs i .srb, omogućava stalnu dostupnost i operativnost naziva domena u svakom trenutku, kao i nekoliko nivoa zaštite domena od hakerskih napada, čime se pruža izuzetno visok nivo bezbednosti internet identiteta svakog registranta.
Veoma značajan element podrške registraciji naziva domena jeste i efikasan mehanizam zaštite prava. Kao što se u realnom svetu prava ličnosti povređuju klevetom ili uvredom, na internetu može da dođe do registrovanja naziva domena koji se koriste za postavljanje uvredljivog ili neosnovano kritičkog sadržaja, čime se nanosi šteta poslovnom ugledu neke kompanije. Tako je u Francuskoj bio poznat spor koji je kompanija Danone uspešno vodila protiv lica koje je registrovalo naziv domena jeboycottedanone.com („ja bojkotujem Danone“) preko koga je iznosilo svoje zamerke na proizvode ove kompanije i pozivalo potrošače da ih ne kupuju. Pored ovoga, naročito rasprostranjen oblik napada jeste tzv. sajberskvoting, do kojeg dolazi tako što neko lice registruje naziv domena koji je identičan ili bitno sličan tuđem poslovnom imenu ili žigom zaštićenoj oznaci pa onda pristupi legitimnom nosiocu tog imena ili oznake sa ponudom da mu ustupi naziv domena uz određenu, često nerazumno visoku naknadu. To je, primera radi, pokušao registrant naziva yahoo.rs.
Ovakve i slične incidente je nažalost nemoguće u potpunosti preduprediti, ali se zato oni mogu brzo i efikasno prekinuti. Kada je reč o našoj zemlji, taj zadatak je poveren Komisiji za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije. Ovo nezavisno stručno telo deluje pri Privrednoj komori Srbije i nadležno je za sporove povodom registracije naziva .rs i .srb domena. Postupak rešavanja spora pred Komisijom je jeftin, brz (ne traje duže od 60 dana, u praksi često upola kraće) i delotvoran (odluka se automatski izvršava, bez potrebe bilo kakvog posebnog angažovanja strane koja uspe u sporu), i za onoga ko želi da zaštiti svoja prava predstavlja mnogo udobniju i jednostavniju opciju od vođenja klasične parnice pred redovnim državnim sudom.
Digitalni identitet je, dakle, mnogo lakše izgraditi i zaštititi nego identitet u fizičkom svetu. Imajući u vidu značaj digitalnog identiteta za lakše i uspešnije poslovanje, registrovanje naziva internet domena bi trebalo da bude jedna od prvih stavki na dnevnom redu zadataka onoga ko kreće u osvajanje tržišta. Zahvaljujući jednostavnosti postupka i stalnoj korisničkoj podršci, registracija naziva domena ne zahteva mnogo napora. A kada se dobro otvore vrata digitalnog sveta, više ni nebo nije granica potencijalnog uspeha.
foto: Pixabay
