Pasulj će ove zime biti na stolovima u Srbiji, ali će se umesto domaćeg, kuvati sve više onaj iz uvoza. Srbija godinama uvozi pasulj pa će tako biti i ove, samo što su sada suša i visoke dnevne temperature doprinele da domaćeg pasulja bude znatno manje nego prošle godine.
Pojedini poljoprivredni proizvođači procenjuju da bi rod pasulja ove godine mogao biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, što je posedica suše.
Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine Srbija je pasulj sadila na 8045 hektara i imala rod od oko 8986 tona, a podaci iz ove godine se još zbrajaju i očekuje se daleko manja proizvodnja.
Poljoprivredni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da je pre 15 godina u domaćoj potrošnji oko 30% udela činio uvozni grah, a da se čini da je sada iznad 60%.
Podaci PKS pokazuju da je Srbija za pasulj 2021. godine dala duplo više novca za uvoz koji je bio čak – 13,8 miliona eura, nego što je zaradila od izvoza domaćeg pasulja kojeg je u izvoz otišlo u vrednosti od 6,7 miliona eura.
Već godinama se pasulj uvozi iz Kirgistana, Egipta, Poljske, a tome su doprinijeli niska cena i zahtevna proizvodnja.
Proizvođači koji investiraju uz pomoć državnih subvencija sada sve više pasulja proizvode pomoću mašina i nemaju potrebu za radnom snagom što im smanjuje troškove, no i dalje nema interesa za povećanje ove proizvodnje, jer ne uspevaju da budu konkurentni pasulju iz uvoza.
Ove godine prvi put u odnosu na ranije godine cena pasulja je dobra, a kilogram se na veliko prodaje za čak 400 dinara. U trgovinama kilogram košta 500 dinara, ali ga ima i jeftinijeg, za 300 do 400 dinara.
Iako već postoje poticaji za mehanizaciju kroz IPARD, da bi se površine pod pasuljem povećale i Srbija imala dovoljno vlastitog pasulja kao što je to bilo pre 20 i 30 godina, potrebno je značajnije povećati podsticaje za proizvodnju ovog povrća.
izvor: Poslovni dnevnik
foto: unsplash/Shelley Pauls
