On je rekao da će minimalna plata biti 40.020, što je povećanje od 14,3 odsto, dodavši da će povećanje minimalca dovesti do godišnjeg povećanja troškova poslovanja za 350 miliona evra i da će zbog toga država rasteretiti poslodavce time što će neoporeziv deo plate biti 21.712 dinara, prenosi N1.
Na taj način anuliraćemo trošak koji donosi minimalna zarada, kako bismo smanjili mogućnost otpuštanja zbog rasta minimalnih zarada, kazao je Mali.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je minimalna potrošačka korpa koju su juče kupili, a danas predstavili ispred Palate Srbija predstavnici sindikata, koštala više od 50.000 dinara i da minimalna zarada ne može da je obezbedi.
Kada gledate tu korpu ona je ponižavajuća, u njoj ima najviše hleba. Za obrazovanje u toj korpi izdvojeno je 128 dinara, a to je 1,5 sveska za školu, rekao je Orbović.
Predsedavajuća SES-a, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić podsetila da je u toku godine donesen set mera u cilju smanjenja siromaštva, da su povećane plate za sedam u javnom sektoru, u zdravstvu za osam odsto, penzije za 5,5 odato, a da su u toku godine isplaćene i jednokratne pomoći za određene socijalne kategorije.
Ona je napomenula da u cilju smanjenja inflacije Vlada Srbije donosi različite mere kojima se ograničavaju cene proizvoda i rekla da su stanovnici Srbije ovu krizu manje osetili od stanovnika drugih zemalja.
Unija poslodavaca Srbije
Povećanje plata će biti praćeno i povećanjem neoporezivog dela zarade sa 19.300 na 21.712 dinara, a biće i smanjenja doprinosa za PIO fond na teret poslodavaca za 1%. Ukupna opterećenja na teret poslodavaca će biti smanjena sa 64%, kolika su bila 2017, na 59,4% od januara 2023.
Ovaj predlog predstavlja korak dalje u ojačavanju životnog standarda najugroženijih kategorija zaposlenih ali i pomoć u održavanju poslovanja većeg dela preduzeća, odnosno privrede u celini, izjavio je Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca. Razumemo zahtev sindikata da minimalna zarada već sada dostigne minimalnu potrošačku korpu, ali znamo i da se srpska privreda poslednjih godina suočila sa više situacija koje su negativno delovale počevši od pandemije kovida, preko sukoba u Ukrajini, nedostatka sirovina, gubitaka tržišta i energetske krize čemu nažalost očigledno nije još uvek kraj. Zahvaljujući razumevanju države, koja se odrekla dela svojih prihoda, uz sve ostale mere pomoći koje nama poslodavcima pruža sa ogromnim razumevanjem dosta lakđe prolazimo kroz ova turbulentna vremena.
Izvor: N1/InStore
Foto: Pixabay
