Indeks svetskih cena hrane u julu je u proseku iznosio 140,9 poena, što je pad od 8,6 odsto u odnosu na jun, i predstavlja četvrti uzastopni mesečni pad otkako je ranije ove godine dostigao istorijski maksimum, istakla je FAO.
Ukazali su, međutim, da je indeks koji prati mesečne promene međunarodnih cena grupe prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, ipak ostao 13,1 odsto viši nego u julu 2021. godine.
Pad cena prehrambenih proizvoda sa veoma visokih nivoa je dobrodošao, posebno kada se posmatra sa stanovišta pristupa hrani, međutim, i dalje se suočavamo sa visokim cenama đubriva, koje mogu da utiču na buduću proizvodnju kao i na troškove života farmera, a među rizicima su i sumorni globalni ekonomski izgledi i kretanje valuta, što sve predstavlja ozbiljan pritisak na globalnu snabdevenost hranom, rekao je glavni ekonomista FAO Maksimo Torero u pisanoj izjavi.
Vrednost indeksa cena biljnog ulja smanjena je za 19,2 odsto u julu u odnosu na jun, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 10 meseci, a na „značajan“ pad cene suncokretovog ulja uticalo je usled smanjene tražnje za uvozom uprkos kontinuiranoj logističkoj neizvesnosti u crnomorskom regionu, stoji u saopštenju FAO.
Pale su i cene svih žitarica, a pre svih pšenice, i to za 14,5 odsto, delom kao reakcija na dogovor Ukrajine i Ruske Federacije da se deblokira izvoz iz ključnih crnomorskih luka, a delom zbog sezonske dostupnosti od tekuće žetve na severnoj hemisferi.
Zabeležen je i globalni pad cene šećera i mlečnih proizvoda, kao i blagi pad cene mesa.
U okviru kretanja na tržištu mesa beleži se da su cene živinskog mesa dostigle istorijski najviši nivo, i to zbog jake globalne tražnje za uvozom, kao i malim zalihama zbog izbijanja ptičjeg gripa na severnoj hemisferi.
Izvor: N1
Foto: Markus Spike / Unsplash
