Kancelarija Evropske unije za statistiku Evrostat saopštila je da je obim maloprodaje u 19 zemalja koje dele evro, već prilagođen inflaciji, u junu pao za 1,2% na mesečnom nivou, uz pad od 3,7% na godišnjem nivou.
Ekonomisti koje je anketirao Reuters očekivali su nepromenjenu mesečnu prodaju i godišnji pad od samo 1,7%.
Odvojeno, poslovna aktivnost u zoni evra, merena indeksom menadžera kupovine (PMI), smanjila se u julu po prvi put od početka prošle godine, pošto su potrošači obuzdali potrošnju usred krize troškova života.
Izgleda da će podsticaj za rast u drugoj polovini 2022. slabiti jer visoka i široka inflacija, mere za uštedu energije i pooštravanje finansijskih uslova sve više utiču na aktivnost, navodi se u napomeni Oxford Economicsa.
Ispitanici vide skoro 60% šanse da evrozona prati SAD u tehničku recesiju u narednih 12 meseci, navodi se, sumirajući svoje najnovije istraživanje percepcije rizika među preduzećima. Tehnička recesija se često definiše kao dva uzastopna kvartala negativnog rasta.
Pad maloprodaje, koji predstavlja pokazatelj potražnje potrošača, dolazi pošto su proizvođačke cene u junu porasle za 1,1% na mesečnom nivou, što je porast od 35,8% na godišnjem nivou, saopštio je Eurostat.
Dok je ekonomija evrozone porasla više nego što se očekivalo u drugom tromesečju, ekonomisti kažu da je ekspanzija možda bila poslednji uspeh pre verovatne recesije u drugoj polovini godine.
Oštar pad maloprodaje u evrozoni u junu znači da je prodaja smanjena u Q2 u celini. Sa konačnim PMI anketama koje ukazuju na to da pritisci na cene nastavljaju da se intenziviraju i zahtevaju ublažavanje, mislimo da će potrošnja domaćinstava biti otežana u narednim mesecima, rekao je Michael Tran, ekonomista u Capital Economics.
Podaci Eurostata su pokazali da su cene energije u junu bile skoro duplo veće u odnosu na 12 meseci ranije, ali čak i ako se izuzmu, proizvođačke cene su i dalje bile 15,6% više u odnosu na prethodnu godinu – rast koji će sigurno uticati na kupovnu moć potrošača.
Najveći pad maloprodajne tražnje zabeležen je za neprehrambenim proizvodima, izuzev goriva za automobile, posebno za porudžbine preko pošte i interneta, gde je došlo do pada za 12,5% na godišnjem nivou, saopštio je Eurostat.
Nemačka, najveća evropska ekonomija, pokazala je najveći pad maloprodaje od 8,8% na godišnjem nivou, dok je treća po veličini, Italija, takođe zabeležila pad od 2,8% na godišnjem nivou. Druga najveća, Francuska, ipak je ostvarila rast od 0,6% na godišnjem nivou.
izvor: esmmagazine
foto: unsplash/Ibrahim Boran
