On je za Betu rekao da je današnja odluka Vlade Srbije da ukine kontigente za izvoz brašna nejasna, jer se ne zna da li važi od 1. juna ili odmah.
Vlada Srbije donela je 11. marta odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojom je zabranjen izvoz brašna, 21. aprila odluku o uvodenju mesečnih kvota, a 30. aprila kvota je povećana sa 20.000 na 23.000 tona.
Šajatović je rekao da je odluku o slobodnom izvozu Vlada Srbije obrazložila argumentima koje su mlinari naveli pri zabrani izvoza, da je ona nepotrebna jer su zalihe velike, domaće snabdevanje nije ugroženo, a da mlinari moraju da prodajom obezbede sredstva za kupovinu pšenice novog roda.
Osim toga, ta odluka je doprinela da pojedine vrste brašna, koje nisu bile potrebne domaćem tržištu, ostanu neprodate na zalihama.
Prema njegovim rečima, mlinari su za maj ispunili dozvoljenu kvotu od 23.000 tona, ali da je u ekonomskoj 2016-2017. godini prosečan mesečni izvoz bio je 21.000, i da je opadao i poslednjih deset meseci bio je oko 10.000 tona.
U trenutku kada smo se borili da nađemo nove kupce i povećamo izvoz došla je odluka o zabrani izvoza. Šta znači pogrešna odluka ilustruje podatak da je u martu i aprilu 2020. godine zbog virusa korona izvezeno 300.000 tona brašna, a zatim je tražnja naglo pala i u maju je izvezeno svega 6.500 tona, rekao je Šajatović.
Dodao je da se nada da će se tražnja za brašnom zadržati na visokom nivou i da će se vratiti kupci iz Severne Makedonije i Crne Gore koji su posle zabrane izvoza brašna iz Srbije taj proizvod kupili u Bugarskoj, ali je bilo lošeg kvaliteta i skuplje.
On je rekao da je odluka o slobodnom izvozu brašna dobra i da je njome smanjena šteta od odluke o zabrani izvoza.
izvor: ekapija/Beta
foto: Pixabay
