Piše: Milica Popović, menadžerka korporativnih komunikacija, Delhaize Serbia
Većina njih nije ni čula uživo sirene 1999.godine, niti odrastala u porodicama (i okruženju) koje su kućni budžet opredeljivale u skladu sa sankcijama, ali su zato ravnopravni sagovornici na temu globalne ekonomske krize, mogućih modela najracionalnijeg korišćenja sredstava ili najnovijih digitalnih trendova. Oni, zapravo, kao svedoci održivog poslovnog modela kome danas teže sve ozbiljne korporacije, počinju svoje karijere na jednom zdravom (green) shvatanju uspeha biznisa. A kao jedini uspešan rezultat vide onaj koji je dugoročno održiv. Ne, ne očekuju oni da kompanije po svaku cenu i kao jedini cilj ulažu u održiv model, znaju oni i šta je profit, ali je njihova percepcija puta koji vodi do njega utemeljena na dobroj poslovnoj praksi.
Za razliku od, daću sebi za pravo da nas sve starije od 30 godina tako nazovem, "iskusnijih generacija" 😊, oni od samog početka karijere prepoznaju neophodnost uključivanja korporacija u teme iz oblasti klimatskih promena i smanjene emisija CO2, cegere vide kao obavezan modni detalj sa kojim se odlazi u Maxi, visoko cene proizvode na kojima piše "sustainable", a radi su organizatori svih ekoloških i humanitarnih akcija u svom komšiluku.
Oni ne znaju kako je živeti bez mobilnih telefona, rođeni su u vreme digitalne ekspanzije, socijalne mreže vide kao izvor znanja, ali i kao mesto odakle počinju promene. Svesni uticaja koju može da ima izgovorena, u ovom slučaju napisana, reč, retko ćete među njima upoznati one koji ostavljaju negativne, a nekonstruktivne i komentare koji nisu zasnovani na opštem dobru. Ali, da. Kao kompanija koja se i njima obraća važno je imati svest da oni, iako mladi, nisu samo nemi posmatrači marketing i PR poruka, već svesni pratioci ličnog kritičkog načina rasuđivanja, koji itekako razume i spreman je da pohvali i primeti sve one dobre stvari businessa kojih se možda ni PR nije setio.
Dolazimo do teme, koju mi koji se bavimo korporativnim komunikacijama posmatramo sa posebnom pažnjom, a to su socijalne mreže. Viđene kao transparentan model i možemo da kažemo danas prvi izvor informisanja promenile su pogled na percepciju reputacije kompanije i nekada opšte prihvaćenu "jednostranu komunikaciju brendova". Postale su podjednako važan medij, neizostavan u komunikaciji. Sve češće slušamo kako klasični mediji prenose vesti koje su prvo objavljene na društvenim mrežama. To su promene kojima smo svi morali da se prilagodimo i lično i profesionalno, a oni ih žive. Generacija Z je uticala na transformaciju društva generalno, jer danas brend koji nije na mrežama, kao i da ne postoji. Ipak ništa ne treba generalizovati. Kompanije treba da se prilagođavaju, da prate, postavljaju trendove, ali rekla bih i da zadrže neke stare dobre navike u komunikaciji, jer je svaka ciljna grupa kojoj se obraćaju važna. Pogotovo ova, koja danas tek otvara vrata biznisa i koja već sada pokazuje da je samouverena, spremna da se založi za promene i očuvanje integriteta.
Zato sam posebno ponosna što radim u kompaniji koja to prepoznaje i otvara vrata mladima za njihove prve korake u poslovnom svetu. Mladi, dobro došli.
