Pored nedostatka ekološke svesti, glavni razlog zašto ugostitelji bacaju otpad u komunalne kontejnere umesto da ga predaju ovlašćenom operateru jesu – troškovi. Oni moraju da plate za svaki kilogram predatog otpada, jer se operaterima trenutno drugačije ne isplati, a to je dodatni teret za ugostitelje, posebno nakon teškog perioda pandemijskih ograničenja.
Ipak, ako ovaj problem razmotrimo dugoročno i sa svih aspekata, pravilno upravljanje otpadom može znatno da unapredi poslovanje.
Evo pet glavnih razloga zašto se isplati reciklirati otpad od hrane:
Bolja higijena u objektu/Otpad postaje „nevidljiv“ a nema ni neprijatnog mirisa
Ovlašćeni operater dostavlja higijenizovane kante, koje kasnije preuzima napunjene direktno na mestu gde je otpad nastao. To znači da više nema potrebe da zaposleni prenose džakove ili višenamenske kante do komunalnog kontejnera i da se pritom izlažu higijenskim rizicima, a to je postala sve važnija stavka u uslovima pandemije. Pored toga, gosti neće više morati da gledaju kako osoblje prenosi džakove do kontejnera, pitajući se da li su ti isti ljudi uključeni u spremanje hrane. Na ovaj način se značajno smanjuje i rizik od širenja neprijatnih mirisa, koje ne samo da mogu da osete zaposleni, već u određenim situacijama i gosti.
Manji troškovi nabavke namirnica
Kada predaju otpad operateru koji će ga zbrinuti na bezbedan i ekološki neškodljiv način, ugostitelji, mogu dobiti uvid u količine i vrstu hrane koju najviše bacaju i mogu da se uporede sa objektima slične veličine jer operater ima obavezu da vodi evidenciju. Na taj način ugostiteljima se pruža jasnija slika o nepotrebnim troškovima velikih nabavki i lošeg planiranja, neefikasnoj pripremi hrane, neadekvatnom čuvanju namirnica i slično. Prema tim uvidima mogu da rade na prevenciji otpada, a to dalje vodi manjim troškovima nabavke.
Bolji život za čitavu zajednicu
Adekvatnim zbrinjavanjem otpada, vlasnici restorana i hotela će pokazati da su posvećeni očuvanju životne sredine, doprineće smanjenju emisija ugljendioksida i metana, koji utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene, a to će pozitivno uticati i na njihov imidž. Naime, mere koje kompanije preduzimaju da spreče štetan uticaj na planetu postale su važan faktor na osnovu kojeg se potrošači danas opredeljuju da li će im ukazati poverenje, a to će sve više važiti i za ugostiteljski sektor. Konačno, na ovaj način se doprinosi i otvaranju novih radnih mesta u lancu prerade otpada.
Zadovoljstvo zaposlenih koji dele zajedničke vrednosti
Odgovoran pristup otpadu od hrane širi svest o važnosti očuvanja životne sredine, i snaži veze unutar kolektiva, jer zaposleni osećaju da su svi deo zajedničkog, višeg cilja, i važni akteri promena na bolje. Oni postaju učesnici sistema održivog upravljanja otpadom od hrane, neko čija se uloga u zajednici i kolektivu vrednuje. Takođe, treba imati u vidu da je sve veći broj građana ekološki osvešćen i da neki čak biraju poslodavce prema tome kako se odnose prema životnoj sredini. Dakle, ovakav pristup može da olakša pronalaženje i zadržavanje radnika.
Komšije neće kriviti restorane za prepune kontejnere
Količine otpada u ugostiteljskom sektoru su uglavnom veće od kapaciteta najbližeg komunalnog kontejnera, što često za posledicu ima zatrpane kontejnere i okolni prostor. Pritom, šire se neprijatni mirisi koji ne samo da smetaju lokalnom stanovništvu, nego mogu da dođu i do samog restorana. Uz uvođenje sistema upravljanja otpadom od hrane, ovlašćeni operater će prilagoditi logistiku i učestalost preuzimanja kanti sa otpadom prema potrebama svakog ugostitelja posebno. Tako će biti izbegnuti problemi do kojih dolazi usled fiksnih termina odvoženja komunalnog otpada.
| Ugostitelji i dalje imaju priliku da po promotivnim cenama predaju otpad ovlašćenom operateru u okviru akcije „Prikupimo 1.000 tona otpada od hrane“ i uvere se u brojne prednosti adekvatnog zbrinjavanja organskog otpada. Ovaj izazov je pokrenuo NALED u okviru projekta Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji, koji se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. |
