Rat u Ukrajini već je izazvao globalno poskupljenje hrane, ali i troškova njene proizvodnje, delom i zato što oko 30% svetskog brašna dolazi iz Rusije i Ukrajine.
Još i pre nego što je krajem februara izbio rat u Ukrajini, znatno je porasla cena veštačkih đubriva, a u EU se strahuje da bi zbog globalnog poskupljenja energenata ta cena mogla dodatno da poraste i još više optereti poljoprivrednike.
Evropska komisija je saopštila da će novac iz paketa pomoći biti dodeljivan na nacionalnom nivou. Plan je i da zemlje članice EU paket pomoći finansijski dopune za još 200% svojim novcem, što znači sa dodatnih milijardu evra.
Da bi pojačala kapacitet poljoprivredne proizvodnje u EU, Komisija je predložila i da se privremeno dozvoli gajenje svih kultura koje služe kao ljudska ili životinjska hrana i na ugaru, a da istovremeno ekološke subvencije farmerima budu isplaćivane u punom obimu.
I dok se EU trenutno ne suočava sa nestašicama hrane, ona je veliki uvoznik određenih prehrambenih proizvoda, među kojima su i žitarice iz Ukrajine. A evropski farmeri su vrlo zavisni od veštačkih đubriva iz Rusije.
Predloženih 500 miliona evra finansiraće se iz budžetske rezerve za 2022. koja je stvorena upravo za slučaj veće krize u poljoprivredi. Da bi novac bio izdvojen, potrebno je zeleno svetlo Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.
Među drugim merama pomoći farmerima, Komisija je predložila i program pomoći svinjogojstvu i da države članice privremeno sa do 35.000 evra pomognu preduzećima u oblasti poljoprivrede i ribarstva.
izvor: Beta
foto: freepik.com
