Autor: Sanja Bunić, viši savetnik za društveno odgovorno poslovanje u Centru za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, Privredne komore Srbije
U cilju prerastanja koncepta ekonomskog života kompanije u socijalno pravedni i odgovorni prema životnoj sredini i lokalnoj zajednici, nastaje koncept društveno odgovorno poslovanja (DOP). Na ovakav koncept se gleda kao na model poslovanja konkurentnije privrede u čiji je proizvod ili uslugu ugrađen element odgovornosti i brige prema – zaposlenom, životnoj sredini, lokalnoj zajednici, kao i prema svim ostalim zainteresovanim stranama (kupcima, dobavljačima, nevladinim organizacijama i slično).
Na osnovu nalaza nekoliko globalnih istraživanja, primetno je da potrošači sve više vode računa o robi koju kupuju, zahtevaju proizvod koji je proizveden u skladu sa ekološkim normama, vrednuju kontrolisanu i kvalitetniju robu, i onu koja nije štetna po zdravlje i životnu sredinu. Potražnja za takvim proizvodima kreira i ponudu, koja se usklađuje i prilagođava tržištu, tako da imamo sve više „zelenih“ proizvoda na policama robe široke potrošnje i kupaca koji detaljno čitaju sve ono što je napisano sitnim slovima, odlučujući se pre za „zelenu“ etiketu na robi. Iako je cena takvog proizvoda viša – potrošači na ovaj način pokazuju da cene svoje zdravlje, životnu sredinu, ali i dobrobit koju kompanija stvara za društvo u kome posluje. Situacija je nešto drugačija u zemljama gde je niži životni standard, pa su tako i navike potrošača mahom takve da će se potrošač teže odlučiti da plati nešto što je malo skuplje, ma koliko bilo dobro za zajednicu ili životnu sredinu.
Od velikog uticaja je i modernizacija društva, koja je dovela do toga da je današnji potrošač, u odnosu na vreme pre interneta – vrlo informisan potrošač. Putem raznih web stranica i društvenih mreža potrošaču je dostupno beskrajno mnogo recenzija, izveštaja, informacija, članaka, kako o određenom proizvodu, tako i o samoj kompaniji, koja ukoliko učini pogrešan korak na polju društveno (ne)odgovornog poslovanja, pa bilo to i u lancu snabdevanja, posledice po njeno poslovanje mogu biti krajnje surove. Mogu proteći i godine da se stanje minimalno popravi, a nakon svega uvek ostaje negativni prizvuk i etiketa srama. Brend se može strpljivo graditi godinama, korak po korak, a minut nepromišljenosti ga može urušiti kao kulu od karata.
Posmatrajući problem nedostatka adekvatne radne snage i zadržavanja kvalitetnog kadra, sa kojim se suočava i sektor trgovine, kao jedan od načina da se spreči odliv je suštinska primena svih elemenata društvene odgovornosti, a posebno u domenu poštovanja ljudskih i radnih prava. Odgovorni trgovac se može pohvaliti lojalnim i zadovoljnim kadrom, redovnom isplatom zarada, bezbednim uslovima rada, niskom stopom fluktuacije radne snage i ređim odsustvom s posla. Pri tome, nakon faze filantropije i marketing faze, društveno odgovorni trgovački lanci, kada čini dobro rade to strateški i u okviru unapred definisanog programa poslovanja. Koncept dostojanstvenog rada, izmirenje obaveza prema dobavljačima i otvorenost prema lokalnoj zajednici se podrazumevaju. Komunikacija i osluškivanje potreba kupaca su svakodnevni, a takvom trgovcu je veoma važno da njegovo poslovanje nema negativnog uticaja na zemlju, vazduh i vodu, i važno mu je da pravinlo tretira otpad od ambalaže.
Izazovi i problemi današnjh kompanija, po pitanju primenjenosti društveno odgovornih praksi, razlikuju se u odnosu na veličinu kompanije. Za velike, posebno multinacionalne kompanije, veći izazovi su:
- Kako da provere i uključe DOP principe kroz lanac dobavljača?
- Kako da uključe top menadžment u realizaciju aktivnosti?
- Kako da zainteresuju investitore za pridavanje važnosti ovoj temi?
Za male kompanije, faktor ograničenja su resursi, bilo ljudski ili finansijski, a kako bi podržali teme u vezi sa društveno odgovornim poslovanjem.
Kakve god nedoumice bile, tokom primene samog koncepta, nameće se zaključak da za ovaj vid poslovanja investiranje radi dobrobiti društva, životne sredine i dobrobiti ljudi se ne može smatrati troškom, jer će se uložena sredstva višestruko vratiti kroz unapređenje poslovanja, povećanja prodaje i boljeg pozicioniranja na tržištu.
Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert
Kako bi domaće kompanije proverile stanje društvene odgovornosti u svom poslovanju i kako bi prepoznale mogućnosti za unapređenje i šta je ono što im nedostaje, preporuka je da urade proveru popunjavajući upitnik kojim se aplicira za dodelu Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert. U stalnoj trci da obezbede balans između s jedne strane - većeg profita, povećanja izvoza, konkuretnosti i inovativnosti, naspram socijalne komponente, zaštite životne sredine i brige o svim zainteresovanim stranama s druge strane, domaći poslodavci često zaboravljaju da su to dve strane iste medalje i da je za društvenu odgovornost najvažnija čvrsta volja i doslednost u primeni. Nekada i male, jednostavne promene u načinu poslovanja, ostvarene uštede u korišćenju energije i vode, organizacija društveno odgovorne kampanje, besplatne edukacije, mogu doneti veliku dobrobit. U to su se uverili i članovi internog tima Privredne komore Srbije, razmatrajući do sada više od 450 prijava za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert, nagradu na koju je Privredna komora Srbije (PKS) izuzetno ponosna.
Nagrada je nastala kao rezultat međunarodnog projekta, nakon čega je preuzeta metodologija dodatno inovirana i unapređena, postajući održiva i važi za jednu od najtransparentnijih nagrada, sa jasnom procedurom odlučivanja i selekcije od početka raspisivanja poziva do finalnog odabira najboljih u tri kategorije (mala i mikro, srednja i velika privredna društva). Ceo proces traje šest meseci i podrazumeva višestepenu proveru i kontrolu, kako od strane članova internog tima PKS, tako i od strane stručnog žirija.
Metodologija na ravnomeran način tretira sledeće DOP oblasti: odnos kompanije prema zaposlenima, odnos prema životnoj sredini, aspekt tržišta, aspekt imovine i kapitala, kao i odnos prema zajednici. Posebno je važan deo - pravilan odabir primera dobre prakse, društveno odgovornog projekta, kojim kompanija pokazuje da je razumela sam koncept ovakvog načina poslovanja. Projekat mora da stvara dodatnu vrednost i kvalitet za društvenu zajednicu ili životnu sredinu i da predstavlja više od osnovne delatnosti kompanije. Poštovanje zakonske regulative, uvedenih sistema menadžmenta i standarda su samo osnova, a sam projekat treba da pruži odgovor i rešenje na prioritetni problem u lokalnoj zajednici (npr. uticaj na smanjenje nezaposlenosti, edukacija građana, unapređenje zdravstva, podrška deci i mladima ili podrška ugroženim kategorijama stanovništva, doprinos u borbi protiv klimatskih promena, tretiranje otpada, razvoj i unapredjenje kulture…). Nakon pravilnog odabira projekta, potrebno je uvezati ga sa osnovnom delatnošću i sprovesti uz uključenost što većeg broja zaposlenih (horizontalno i vertikalno), uz informisanje lokalnih medija. Podržavamo kompanije da javno komuniciraju svoje akcije i da sarađuju sa više partnera u realizaciji, jer će na taj način dobiti dodatnu vrednost, realizovati više od onoga što su očekivali i planirali, a istovremeno će postati inspiracija drugima, širenjem primera dobre prakse.
Tokom 2020. godine, koja je protekla kao i 2021. godina u borbi za saniranje posledica po poslovanje privrednih društava usled pandemije izazvane virusom COVID-19, dosta kompanija je prijavljivalo projekte koji su u vezi podrške zdravstvenim ustanovama i zdravstvenim radnicima. Dobitnici nagrade, među kojima je i lanac drogerija dm drogerie markt Srbija, odabrali su projekte kojima se unapređuje životna sredina i akcije u kojima zaposleni učestvuju sa velikim entuzijazmom: čišćenje obala reka i jezera, prikupljanje otpada na terenu, pošumljavanje na nekoliko lokacija širom Srbije. Kompanija dm, sa uverenjem “Čovek u centru poslovanja”, postavila je dugoročnije ciljeve, ne zaustavljajući se samo na zasađivanju više od 50.000 novih stabala, kroz akciju “Zasadi drvo”, već im je u planu da povećaju broj lokacija sadnje na 100 i da zajedno sa partnerima, dugoročnim delovanjem, utiču na to da procenat pošumljenosti u Srbiji poraste za 10%.
Mala privredna društva iskazuju sve veći interes da učestvuju u takmičenju, tako da je u devetom ciklusu bio izjednačen broj prijava velikih i srednjih, sa brojem malih i mikro privrednih društava. Ovakva privredna društva su obično skromna i često potcenjuju svoju spremnost da odgovore na zahtevan upitnik koji popunjavaju prilikom apliciranja, tako da je bilo više slučajeva da tokom posete privrednom društvu verifikatori dobiju pregršt korisnih informacija i podataka, potkrepljenih dokazima, koji dodatno unaprede sliku o poslovanju.
Naredni, deveti ciklus dodele Nagrade biće raspisan u poslednjem kvartalu tekuće godine, što će biti prilika da se sagleda primenjenost DOP principa i strategija kompanija u Srbiji u poslednje dve godine, i da se uporedi napredak kod kompanija koje se prijavljuju iz ciklusa u ciklus.
Dobitnici Nagrade su uzeli učešće u publikaciji primera dobre prakse, koja je zbirka odličnih priča i primera društveno odgovornih aktivnosti.