Tema broja - DOP trgovačkih lanaca: Podižu se očekivanja u pogledu ispunjenja zakonskih obaveza

Autor: Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje

Nakon što je sektor trgovine robe široke potrošnje uglavnom pokazao dobru otpornost na krizu izazvanu globalnom pandemijom koronavirusa, čini se da je, u poslednje dve godine, najveći utisak ostavila brzina promena koje su usledile u pogledu izmena modela i načina poslovanja, pre svega kroz pojačanu digitalizaciju i potrebu za uvođenjem kupovine preko interneta. Iako su ove mogućnosti bile već percipirane kao izvesne u dugoročnom roku, iznenađujuća je brzina kojom su, pod pritiskom izmenjenih eksternih uslova sprovedene, praktično, preko noći.

U poslednjih godinu i više dana, velike promene ka uvođenju principa održivosti u poslovanje, ubrzane su i pod pritiskom regulatora – usvajanje Evropskog zelenog dogovora i seta podržavajućih direktiva, koje su pored izmenjenog konteksta koji se odnosi na promenu navika i potreba potrošača, stavile u prvi plan i potrebu za ugljenično neutralnim poslovanjem i smanjenjem svih negativnih uticaja na životnu sredinu. Kroz javne politike, koje su u pripremi ili u procesu usvajanja, podižu se očekivanja u pogledu ispunjenja zakonskih obaveza po ovim pitanjima, takođe i u Srbiji, i u regionu.

To je sve rezultovalo time da se rizici i prilike u vezi sa životnom sredinom, socijalnim i upravljačkim aspektima poslovanja (poznatiji kao ESG) dodatno i iznova preispituju. Iako to nije ništa novo za društveno odgovorne kompanije koje su strateški integrisale principe društvene odgovornosti/održivosti u svoje poslovanje na čemu i baziraju svoje politike poslovanja, ono što je, drugačije i mogli bismo reći, dobra okolnost je, da su i zainteresovane strane, ovoga puta, istinski zainteresovane da daju svoj doprinos u identifikovanju nepoželjnih poslovnih praksi i utiču na rešavanje višedecenijskih izazova u vezi sa socijalnim pitanjima i zaštitom životne sredine.

Globalne promene - transformacija poslovanja uveliko se dešava

Svedoci smo da, globalno, vodeće kompanije u sektoru trgovine robom široke potrošnje ubrzano postavljaju ciljeve ka smanjenju emisija ugljenika – kao što je korišćenje 100% obnovljivih izvora energije, održivih načina transporta i upotrebe reciklirane plastike, što se u velikom meri odražava i prenosi na njihove lance snabdevanja i stvara potrebu za novim proizvodima i uslugama. Među značajnim su i pitanja sledljivosti u lancu snabdevanja i osiguranje da sirovine dolaze iz odgovornih izvora, pri čemu nisu narušeni principi održivog poslovanja bilo po pitanju zaštite životne sredine ili načina na koji je angažovana radna snaga. Etički konzumerizam, iz godine u godinu beleži sve veći zamah, pa kupci imaju sve veća očekivanja u pogledu asortimana proizvoda i zastupljenosti odgovornih praksi u poslovanju. Poseban izazov za sektor trgovine, tiče se zaposlenih, odnosno, često neatraktivnih uslova rada u ovom sektoru, koji su dodatno pojačani izloženosti usled pandemije u protekle dve godine, i to je pitanje koje sa pažnjom treba biti adresirano. S druge strane, automatizacija poslova u ovom sektoru sve je izvesnija – kao ekstremni primer, u pametnim prodavnicama koje je pokrenuo Amazon u Americi, dovoljno je uzeti željenu robu, dok se potrošeni iznos automatski skida sa kartice potrošača prilikom izlaska.

Društvena odgovornost malih i srednjih preduzeća u sektoru trgovine

Iako smo, donekle, navikli da kod velikih trgovinskih lanaca, prakse društveno odgovornog/održivog poslovanja, praćene budnim okom javnosti i zainteresovanih strana, budu na očekivano visokom nivou, o poslovanju malih i srednjih preduzeća, u kontekstu društvene odgovornosti i održivosti, mogli smo da čujemo tek ponekad, kroz izdvojene – pozitivne ili negativne slučajeve.
Ipak, prve konkretne zaključke ponudila je studija koju je krajem prošle godine objavila Izvršna agencija za mala i srednja preduzeća Evropske komisije. Istraživanje među malim i srednjim preduzećima, o trenutnoj zastupljenosti društveno odgovornih praksi i postojećih planova za društveno odgovorno poslovanje i održivost, sprovedeno je na nivou 15 zemalja članica Evropske Unije i tri zemlje kandidata koje učestvuju u programu COSME, a među kojima i Srbija. Jedna od osam delatnosti koje su obuhvaćene studijom, upravo je sektor trgovine.

Zaključci istraživanja upućuju da u sektoru trgovine, dominiraju mikro preduzeća, često u porodičnom vlasništvu, pa je stoga izražen nedostatak uticaja i kapaciteta koji ograničavaju veće prihvatanje i angažovanje po pitanju društveno odgovornog poslovanja/održivosti. Takođe, kada su u pitanju trgovci na malo, može se reći da je poslovna logika, koja bi pokrenula jače integrisanje principa društvene odgovornosti/održivosti, posebno odsutna.
Naime, iako javnomnjenjska istraživanja pokazuju da je potrošačima sve važnije da proizvodi koje kupuju budu ekološki i etički prihvatljivi, mala preduzeća uključena u studiju, tvrde da zapravo i ne osećaju toliko ovaj pritisak od strane potrošača u svojim radnjama (osim u slučaju, specijalizovanih eko prodavnica). S druge strane, ispitana preduzeća ističu da veliku pažnju pridaju upravo zadovoljstvu potrošača, brinući se, pre svega, o zdravlju i bezbednosti, kao i o zaštiti ličnih podataka.

Budući da su, uglavnom, u pitanju male komšijske radnje, ova preduzeća će takođe, u većoj meri u odnosu na prosek ostalih obuhvaćenih sektora, biti okrenuta ka angažovanju u lokalnoj zajednici. To znači da je verovatnije da će se priključiti i učestvovati u aktivnostima podrške lokalnoj zajednici, kao što su na primer, prikupljanje sredstava za lečenje, podrška lokalnim sportskim takmičenjima i sl. Još jedan od načina na koji doprinose razvoju lokalnih zajednica je uključivanje lokalnih malih dobavljača, iako, uglavnom nemaju kapacitet da sprovedu proveru i kontrolu proizvoda u pogledu njihove ekološke i etičke prihvatljivosti, te se oslanjanju na informacije dostavljene od dobavljača.

Međutim, osiguranje pristojnih uslova rada u sektoru ostaje donekle problematično i zajedničko za većinu zemalja obuhvaćenih studijom. Ovaj sektor je takođe među onima za koje je veća verovatnoća da će učestvovati u neformalnoj ekonomiji. Iako je ¾ preduzeća, uključenih u istraživanje, navelo da su sprovodila neke od aktivnsoti koje se tiču unapređenja sigurnosti radnog mesta, legalnog zapošljavanja i socijalne zaštite, za ovaj sektor, pre nadgradnje aktivnosti koje se odnose na pitanja ljudskih resursa, ostaje kao ključno i, i dalje relevantno, pitanje usklađenosti poslovanja sa zakonima kojima se reguliše rad.

Upravljanje viškovima hrane – značajno pitanje za trgovinski sektor

Prethodnu godinu, kod nas je, nesumnjivo obeležila snažna multi-sektorska inicijativa „Spasimo hranu, spasimo humanost“ koja je povezala poslovni sektor, humanitarne organizacije, medije i građane u jedinstvenu kampanju sa svrhom da utiče na smanjenje bacanja hrane i prikupi donacije hrane za najugroženije sugrađane širom Srbije. U okviru kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ i Nacionalnog dana davanja, koje je pokrenula Koalicija za dobročinstvo, a u koje se na različite načine uključilo 35 kompanija, prikupljeno je blizu 70 tona hrane u vrednosti od 13,6 miliona dinara.

Tokom nekoliko meseci trajanja kampanje, od avgusta do kraja novembra 2021. godine, organizovane su akcije prikupljanja hrane, a značajan doprinos tome dali su upravo trgovinski lanci – Delhaize Serbia, Lidl Srbija, dm Srbija, kao i Nestle u saradnji sa trgovinskim lancem Univerexport. Ono što je važno je da je hrana do kraja godine distribuirana do mnogih kojima je bila potrebna i da je stigla do najudaljenijih porodica širom Srbije, ali da su potrebne i dalje značajne. Kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ organizovana je u sklopu „Projekta za unapređenje okvira za davanje“ koji je finansirala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovela Koalicija za dobročinstvo predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Ova kampanja, pored konkretnog doprinosa ublažavanju posledica siromaštva, ukazala je na značaj multi-sektorske saradnje i hitnu potrebu da se sistemski omogući doniranje viškova hrane. Podsetimo, uprkos tome što se viškovi hrane sve više doniraju, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju višak hrane bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane dostupne u EU, pa i u Srbiji. Prema analizi, koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara (ukupno na 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje, preračunato po vrednosti obroka.

Kao značajni donatori hrane, koji uprkos nepodsticajnom regulatornom okviru, doniraju velike količine hrane, neguju saradnju sa lokalnim zajednicama i organizuju akcije u koje uključuju svoje potrošače, Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, prepoznali su i dodelili priznanja na konferenciji CSR forum održanoj u novembru prošle godine, kompanijama iz sektora trgovine: Delhaize Serbia, Lidl Srbija, dm Srbija, Gomex, Metro Cash&Carry i drugi.

-