Izveštaj predviđa da bi svetu trebalo najmanje 800 fabrika za ekstrudiranje, od kojih je svaka u stanju da proizvede najmanje 30.000 tona ekstrudiranog proteinskog proizvoda godišnje, što predstavlja ukupnu investiciju od 27 milijardi dolara.
Takođe, u analizi se predviđa značajno smanjenje ponude uobičajenih sastojaka u biljnoj hrani kako bi se zadovoljila hipotetička potražnja do 2030. godine. Prema procenama biće potrebno 16% globalne ponude kokosovog ulja, 34% ukupne proizvodnje graška, 10 puta više od projektovane globalne ponude obogaćenog proteina graška i 2% ukupne proizvodnje soje, ali tri puta više od projektovane globalne ponude koncentrata sojinih proteina.
Ovakva detaljna analiza pomaže farmerima i proizvođačima da unapred vide gde se potencijalno mogu pojaviti slabosti u lancu snabdevanja, kao i da izvrše pripremu pre nego što dođe do uticaja na progres i prodaju.
Prema podacima navedenim u izveštaju, 62% proizvoda je na bazi pšenice i soje, 16% na bazi graška i 14% na bazi soje. Ovo je relativno dobra vest — i pšenica i soja se već proizvode u velikom obimu, a procenjuje se da će samo 2% globalne proizvodnje i soje i pšenice biti potrebno za biljno meso.
izvor: fooddive
foto: pixabay
