Ona je za Tanjug precizirala da je prema podacima Udruženja jesenas zasejano oko 595.000 hektara pšenice, što je za 25.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, pod ozimim ječmom je oko 80.000 hektara, odnosno nešto manje nego prethodne godine, a pod uljanom repicom 27.100 hektara, i to je 4% više nego prethodne proizvodne godine.
Ozimi usevi su uglavnom u dobrom stanju. Mraz je ostavio trag na poljima pod pšenicom i uljanom repicom, ali se usevi oporavljaju zbog povoljnih vremesnkih prilika nakon toga, rekla je Savovićava.
Dodala je da poslednjih godina poljoprivrednici povećane površine na kojima seju kukuruz: U poslednje tri godine je evidentno povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 hektara stigle do milion hektara, i mi očekujemo da će i ove godine toliko biti zasejano. Očekujemo i setvu soje na 240.000 do 250.000 hektara, kao i prolećnog ječma na oko 30.000 hekrtara, te suncokreta na 200.000 do 220.000 hektara.
Ona je istakla da je potpisivanje sporazuma sa Kinom o izvozu kukuruza dobra vest za domaće proizvođače.
Moram da pomenem dobru saradnju sa Ministartstvom poljoprivrede zahvaljujući čijim naporima i radu je taj sporazum zaključen, ali i veliku podršku Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija za otvaranje novih tržišta za sve srpske poljoprivrene proizvode, dodala je direktorka Žita Srbije.
Ona je ocenila da Srbija nema velikog prostora za povećanje količina kukuruza, ali može proizvesti više pšenice: Srbija je među najvećim svetskim proizvođačima kukluruza sa prosečnim prinosom od oko osam tona po hektaru, i veće prinose od nas imaju samo oni proizvođači koji seju genetski modifikovane useve. Na planu proizvodnje pšenice zaostajemo za nekim drugim zemljama, ali su rezultati sve bolji zbog bolje primene agrotehničkih mera, te je u tom smislu moguće povećanje prinosa pšenice.
Ocenila je kako je otvaranje svakog novog tržišta dobrodošlo, jer može uticati na podizanje produktivnosti i veću proizvodnju.
Izvor: eKapija/Tanjug
Foto: Pixabay
