Najviše otpada od hrane u Evropi nastaje u domaćinstvima u Grčkoj, 142 kilograma po stanovniku, a najmanje u Rusiji, 33 kilograma po stanovniku i Sloveniji 34 kg. Kad je reč o restoranima, u Evropi je rekorder Irska. U tamošnjim restoranima nastaje 56 kilograma otpada po glavi stanovnika, dok u srpskim nastaje šest kilograma.
U celom svetu je 2019. godine čak 931 miliona tona hrane završilo u kantama za smeće u domaćinstvima, restoranima i trgovačkim radnjama. Ta količina staje u 23 miliona kamiona od 40 tona koji bi, poređani jedan iza drugog, mogli da obiđu Zemlju sedam puta.
Podaci ukazuju da je skoro petina, tačnije 17% ukupne količine hrane koja je te godine bila dostupna potrošačima širom sveta, završila na otpadu. Najviše otpada, 61% dolazi iz domaćinstava, 26% iz ugostiteljstva i 13% iz trgovačkog sektora.
Reč je o najsveobuhvatnijoj analizi podataka o otpadu od hrane do sada, sa podacima iz 54 zemlje koje su imale podatke barem za jedan od tri merena sektora – domaćinstva, ugostiteljstvo, trgovinski sektor. U ukupnu količinu otpada uračunata je i hrana i nejestivi delovi, poput kora i kostiju.
Suprotno uvreženom verovanju, otpad od hrane nije problem samo razvijenog sveta. U domaćinstvima zemalja s visokim prihodima baca se 79 kilograma po glavi stanovnika. Zemlje sa srednjim prihodima bacaju 76 kilograma po glavi stanovnika godišnje, dok u zemljama s niskim prihodima količina otpada iznosi 91 kilogram po glavi stanovnika godišnje.
Srbija je sa bačenih 83 kilograma po glavi stanovnika iznad svetskog proseka od 74 kilograma. Ista količina hrane kao u Srbiji završava u kantama za smeće u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji, dok Hrvati bacaju kilogram više, koliko i stanovnici Gane. Francuska baca 85 kg, Meksiko 94 kilograma, Kenija 99 kg, Egipat 91 kg, Irak 120 kg. Ispod proseka su Južna Afrika sa 40 kg, Holandija 50 kg, SAD 59 kg, Kina 64 kg.
Kad je reč o Evropi, najviše otpada nastaje u domaćinstvima u Grčkoj, 142 kilograma po stanovniku, na Malti 129 kilograma, u Mađarskoj 94, a najmanje u Rusiji 33 kg, Sloveniji 34 kg i Austriji 39 kilograma.
U trgovačkom sektoru u Evropi, najviše otpada po glavi stanovnika nastaje u Danskoj, 30 kilograma, a najmanje u Velikoj Britaniji, Italiji i Luksemburgu, po 4 kilograma. Za Srbiju nema podataka u ovoj oblasti.
U ugostiteljskim objektima u Evropi najviše otpada nastaje u Irskoj, 56 kilograma po glavi stanovnika, Švajcarskoj 40 kilograma, a najmanje u Norveškoj 5
Kao izvor podataka uzimane su studije ili zvanični podaci svake pojedinačne zemlje, zbog čega su autori izveštaja napomenuli da se podaci u nekim slučajevima moraju uzeti sa velikom rezervom. Zbog toga je preporuka svim državama da mere otpad od hrane kroz sve faze, od lanca snabdevanja do domaćinstava.
I dok je u svetu bačeno skoro milijardu tona hrane, 690 miliona ljudi je u 2019. bilo pogođeno glađu, a tri milijarde ljudi ne mogu da priušte sebi zdravu ishranu, upozorava se u izveštaju. Očekuje se da ove brojke zbog pandemije značajno porastu.
Smanjenje otpada od hrane je neophodno i zbog klimatskih promena, upozorava izvršni direktor UNEP Inger Andersen. Prema njegovim rečima, smanjenje otpada od hrane smanjiće emisiju gasova staklene bašte, usporiti destrukciju prirode i poboljšati dostupnost hrane i tako smanjiti glad i sačuvati novac u doba globalne recesije.
– Ako želimo da budemo ozbiljni u borbi sa klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, vlade, biznisi i građani širom sveta moraju da odigraju svoju ulogu u smanjenju otpada od hrana – rekao je izvršni direktor UNEP Inger Andersen.
Inače, cilj UN je da se otpad od hrane prepolovi do 2030. godine.
Izvor: cirkularnaekonomija.org
Foto: Pixabay
