Autor: Marija Mitrović , Direktor za filantropiju i partnerstva, Trag fondacija
U svetu u kom su tržište i opšte dobro naizgled nespojivi, pitanje zašto bi uopšte jedna privatna, domaća ili strana kompanija ulagala u zajednicu zvuči sasvim logično. Razlozi su brojni i sežu dalje od izgradnje imidža odgovorne kompanije. Glavni motiv leži upravo u želji da se poboljša kvalitet života u zajednici u kojoj to preduzeće i posluje. Kako poslovni i privatni život nije tako lako razdvojiti na pre 17h i posle 17h kako se to ponekad čini, svako ulaganje u društvo na kraju jeste ulaganje u bolje okruženje za sebe i svoje poslovanje. Kroz korporativnu filantropiju kompanije upravo pokazuju da su spremne da učestvuju u rešavanju problema, da su deo zajednice, koliko i svi drugi.
Kako izgleda korporativna filantropija?
Postoji mnogo pristupa društveno odgovornom poslovanju. U nekim kompanijama postoje posebni sektori koji se bave osmišljavanjem filantropskih aktivnosti. Ove kompanije obično imaju definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz oblasti koje podržavaju, principe društveno odgovornog poslovanja i jasne procedure usvajanja godišnjih budžeta.
U drugim, obično manjim preduzećima, inicijativa uglavnom potiče od samog vlasnika ili generalnog menadžera koji, zajedno sa zaposlenima, osmišljava i organizuje aktivnosti za dobrobit zajednice. Na prvi pogled, može se činiti da ovaj tip preduzeća filantropiju sprovodi ad hoc, no vremenom se ispostavilo da su ovakva preduzeća veoma dobro povezana sa zajednicom i blisko upoznata sa njenim potrebama, prilikama i ljudima, ponajpre zato što su njihovi vlasnici i radnici ujedno i stanovnici tog mesta.
Treći tip kompanija filantropiji pristupa kroz osnivanje korporativne fondacije, što se čini potencijalno najsveobuhvatnijim i najdalekosežnijim pristupom. One često nadilaze same kompanije i uključuju sredstva iz lokalnih izvora, pronalazeći donatore i partnere među građanima i drugim fondacijama. Upravo su se zato pokazale kao dobar mehanizam za sistematičnije i efektivnije osmišljavanje akcija, praćenje rezultata, ali i dinamičniju saradnju sa drugim sektorima, posebno neprofitnim organizacijama.
Šta i kome kompanije najčešće doniraju? Pored novca, koji jeste najočigledniji i najčešće potraživan vid pomoći, sve više kompanija donira robu, usluge, prostor, znanje (kroz organizovanje treninga i praksi) i vreme (kroz korporativno volontiranje). S druge strane, čak i kad su sredstva i vidovi korporativne filantropije različiti, statistika pokazuje da se ciljevi ne razlikuju mnogo. Prema istraživanjima Ipsosa, pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starima i ugroženim grupama, naročito u ruralnim područjima. Međutim, da su dometi korporativne filantropije veliki, pokazuje i godina iza nas.
Vanredna situacija – izvanredna solidarnost
Prema istraživanju Catalyst Balkans, u Srbiji je od početka krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, za otklanjanje posledica uzrokovanih korona virusom donirano 20.056.752 evra. Najviše je donirao upravo poslovni sektor – više od 64% od ukupne donirane sume. Oko 80% ukupne sume donirano je državi – lokalnim i nacionalnim vlastima i institucijama, a najveći deo donacija (više od 47%) upotrebljen je za nabavku medicinske opreme. Nešto manji procenat (više od 39%) utrošen je za nabavku potrošne robe poput maski i rukavica, dok je za humanitarnu pomoć donirano oko 5,3%.
Osim finansijske pomoći, i mogućnosti investiranja nekih poslovnih veština za opšte dobro, takođe, su došle do izražaja. Tako je Srpski filantropski forum, u saradnji sa kompanijama, organizacijama civilnog društva i Ministarstvom zdravlja, napravio tabelu potreba i vremenski rok isporuke, svakodnevno ažurirajući podatke. Na taj način, donatori su mogli da dobiju najbitnije informacije koje su im pomagale da donesu odluku o donacijama i budu sigurni da daju tamo gde je najpotrebnije.
Konačno, ne treba zanemariti ulogu koju su mala i srednja preduzeća odigrala tokom pandemije. Njihova davanja su možda na prvi pogled bila manja, ali su procentualno u odnosu na njihove mogućnosti često bila i više nego impresivna. Osim toga, budući da su ove kompanije obično tesno povezane sa zajednicom u kojoj posluju, pokazale su se kao mnogo brže, agilnije i usmerenije na konkretne potrebe od većih sistema.
Filantropija kao ogledalo društva
Filantropske aktivnosti čine vidljivijim probleme u društvu, čime se podstiču i motivišu različiti akteri da se uključe u njihovo rešavanje. Sporadične akcije, makar bile i silovite kao prethodne godine, nažalost nisu dugoročno održive, zbog čega je zadatak za sve nas da izgradimo sveobuhvatni, sistemski pristup filantropiji. On podrazumeva angažovanje i međusobnu saradnju institucija, poslovnog sektora, građana i medija. Svaki član društva ima svoju ulogu u tome.
Uloga države u podsticanju filantropije treba da bude vidljiva kroz unapređenje uslova za realizaciju dobrotvornih akcija, a na prvom mestu zakonodavnog okvira za filantropska davanja.
Uloga poslovnog sektora, u razvoju filantropije, gradi se kroz saradnju sa neprofitnim sektorom, koji kompanijama može da ponudi ekspertizu i jasnu sliku o tome koje donacije će dati najsnažnije rezultate.
Uloga medija jeste da prepozna dobročinstvo i o njemu odgovorno izveštava, kako bi takve priče služile kao inspiracija i motivacija za druge kompanije i pojedince.
Baš zato je važno i da sve dosadašnje pomake na putu ka filantropskom društvu obeležimo i proslavimo, time osvetljavajući put i budućim inicijativama. Upravo to je uloga Virtus nagrade za filantropiju, koju već 14 godina dodeljuje Trag fondacija.
Da dobro ne ostane skriveno
Cilj Virtus nagrade za filantropiju jeste da se prepoznaju i javno istaknu kompanije, preduzeća i pojedinačni darodavci koji strateški i dugoročno podržavaju razvoj zajednica i tako daju najbolji primer drugima. Konkurs za nagradu otvoren je do 25. februara, a mogu da se nominuju domaće i strane kompanije, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, korporativne fondacije i pojedinci.
Virtus se dodeljuje u pet kategorija: Glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnerstvo između profitnog i neprofitnog sektora i Nagrada za individualni doprinos filantropiji.
Glavna nagrada za doprinos na nacionalnom nivou se dodeljuje kompaniji koja pomaže aktivnosti i projekte od opšteg društvenog značaja na strateški i sistematičan način. Ova kategorija je otvorena za kompanije koje imaju više od 250 zaposlenih, koje imaju strategiju društveno-odgovornog poslovanja i jasno utvrđene oblasti koje podržavaju. Finansijska vrednost donacije jeste od značaja, ali je podjednako važno da li su oblasti koje je kompanija podržala relevantne za zajednicu, koliko su korisnika obuhvatile, da li je kompanija ovakve inicijative podržala više puta, da li ih je podržala samo finansijski i/ili kroz volontiranje i/ili doniranje robe i kakvi su rezultati postignuti, odnosno koji je njihov dugoročni efekat.
Sa druge strane, Virtus ne zapostavlja ni mala i srednja preduzeća koja su na najdugoročniji i najefektniji način podržala inicijative za opšte dobro, koja odgovorno posluju i svojim donacijama donose pozitivne promene u zajednice u kojima posluju.
Danas, kada na svakom koraku čujemo da „ništa ne može“, zadatak svih nas je da istaknemo primere dobrih dela koja dokazuju upravo suprotno. Baš zato, osvrnite se oko sebe, obratite pažnju na kompanije i pojedince koji su tokom prethodne godine učinili mnogo za opšte dobro i nominujte ih Virtus nagradu.
Pomozite da dobro ne ostane skriveno.
Više o prijavi i propozicijama konkursa otkrijte na zvaničnoj stranici.