To so pokazali podaci portala sezonskiradnici.gov.rs o profilu najčešće angažovanih sezonaca od uspostavljanja pojednostavljene elektronske procedure prijave na poslovima u poljoprivredi.
Tokom prve dve godine, putem portala ili mobilne aplikacije angažovano je ukupno 44.300 radnika i za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 589 miliona dinara. Više od 14.000 bili su mladi od 18 do 30, slede lica od 46 do 60 godina (11.800) i radnici između 31 i 45 (9.800). Kako je reforma uvela u legalne tokove više od 60% sezonskih radnika u poljoprivredi, Vlada Srbije je vođena ovim rezultatom, pokrenula proširenje sistema na određene poslove u drugim sektorima koji imaju jasan povremeni ili sezonski karakter. Podršku reformi daju NALED i Britanska ambasada, putem Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, kroz projekat „Promocija ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja kroz uvođenje pojednostavljenog modela zapošljavanja neformalnih radnika“.
Cilj novog zakona koji će urediti nove oblike radnog angažovanja, je da se zaštite i iz sive zone prevedu radnici koji su angažovani po potrebi, često i samo nekoliko dana u toku meseca. Poslodavci im zbog kratkog i napredvidivog perioda angažovanja i vrste poslova ne nude zaposlenje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na određeno ili neodređeno vreme, zbog čega su godinama u statusu u kojem ne ostvaruju nikakva prava. Tako, samo u građevinarstvu imamo 50.000 neprijavljenih i nezaštićenih radnika na pomoćnim, nekvalifikovanim poslovima kao što su utovar i istovar, čišćenje gradilišta, nasipanje zemlje i slično, kaže Jelena Bojović, direktorka Odeljenja za regulatornu reformu u NALED-u.
Prema njenim rečima, novi sistem bi mogao da pomogne i u turizmu i ugostiteljstvu, koji su posebno pogođeni pandemijom, za legalno angažovanje osoblja koje nema stalni posao i kod određenog poslodavca radi manje od 90 dana godišnje. U pitanju je oko 20.000 neprijavljenih radnika koji su povremeno angažovani kao dostavljači, animatori, hostese ili kao ispomoć konobarima i kuvarima u situaciji privremenog povećanja obima posla. Isti problem imamo i kod kućnih poslova, gde veliki broj, najčešće žena, godinama radi na ovim poslovima bez prijave – zato je predlog da novi sistem obuhvati čuvanje dece i starih, čišćenje i održavanje domova.
Analiza prve godine primene elektronske prijave radnika u poljoprivredi pokazala je da novi sistem nije uticao na smanjivanje prava ili promenu statusa već zaposlenih radnika, i ne predstavlja zamenu za standardne forme angažovanja. Broj ugovora o privremenim i povremenim poslovima se zadržao na godišnjem proseku od 3.000 i zaključivani su s radnicima za koje su poslodavci unapred znali da će im biti potrebni na duži period (u proseku tri meseca). Prijava preko novog sistema korišćena je za angažovanje sezonaca koji su bili potrebni u proseku od 15 do 21 dana, i koji bi da nije ovog sistema taj period radili neprijavljeni i neosigurani.
Isti ciljevi treba da se postignu i sa proširenjem pojednostavljenog angažovanja na nove delatnosti. Potrebno je precizirati poslove na koje sistem može da se primeni, a za sve ostale poslove, koji suštinski nisu sezonski ili povremeni, poslodavac će morati da primeni standardne oblike ugovaranja poput ugovora o radu.
Osim toga, radnik neće moći da bude angažovan na povremenim poslovima duže od 15 dana mesečno u kontinuitetu i neće moći da radi kao povremeni radnik duže od 90 dana (u građevinarstvu i turizmu) ili 120 dana (u ostalim delatnostima) u godini, dok će poslodavac moći da angažuje povremene radnike najviše 180 dana.
Kao i u poljoprivredi, i kod novih delatnosti poslodavac će o uslovima rada informisati radnike i elektronski, pisanim putem, preko portala Poreske uprave. NALED predlaže da radnik prilikom prijave dobije obaveštenje, u skladu sa EU direktivom 2019/1152, o dogovorenim uslovima rada, i da u svakom trenutku, kao i poreski organi i inspekcije, ima potpuni uvid u svoj profil u informacionom sistemu (kad je, koliko, gde, kod koga radio i sl).
Za dane rada, angažovani će steći pravo na penzijsko osiguranje i osiguranje u slučaju povrede na radu, a neće gubiti pravo na socijalnu pomoć ili naknadu u slučaju nezaposlenosti ukoliko su korisnici.
U cilju suzbijanja sive ekonomije, Vlada Srbije je krajem prošle godine formirala radnu grupu za proširenje projednostavljenog angažovanja na nove delatnosti, a nacrt novog zakona se očekuje u martu.
Izvor: NALED
Foto: Pixabay
