Samo devet odsto ispitanika nije bacilo višekratnu posudu, već je iskoristilo mogućnost da je vrati proizvođaču za ponovno punjenje, a 15 odsto kupaca želi da se poveća broj mesta u radnjama u kojima mogu dopuniti pakovanja.
Za 70 odsto ispitanika nisu od pomoći tvrdnje proizvođača o održivosti, a skoro svi se slažu da brendovi moraju biti transparentniji u ovoj oblasti. Vođa brend strategije u agenciji Pull Clare Rance primećuje da je održivost postala ključni element marketinga nekih brendova za lepotu i ličnu negu, pogotovo kad targetiraju mlađe generacije.
Ali istraživanje pokazuje da mnogi od njih imaju još mnogo da urade na ovom polju. Činjenica da je malo potrošača čak i čulo za termin cirkularna ekonomija ne pomaže cilju, ali proizvođači mogu da se fokusiraju na motivisanje ponašanja koja potrošači ne praktikuju, poput vraćanja posuda proizvođaču za punjenje ili recikliranje, kaže Clare Rance.
Istraživanje je ipak pokazalo da raste svest o reciklaži. Tako je 45 odsto ispitanika reklo da traže simbole za reciklažu na pakovanjima kozmetičkih proizvoda. Ali, drugi simboli poput sertifikata Soil Association koji se izdaje za organske proizvode i Ecocert koji se izdaje za prirodnu i organsku kozmetiku, manje su poznati među kupcima.
Potrošači traže dokaze održivog pristupa kao što su sertifikati da proizvod nije testiran na životinjama, ali većina sertifikata im ostaje van vidokruga što sugeriše da ove organizacije moraju raditi više na promociji svojih napora. Takođe, kozmetički brendovi treba da vide održivost kao šansu da se bolje povežu sa svojim mušterijama. Svi smo videli kako su zatvaranje i karantini 2020. godine imali pozitivni uticaj na životnu sredinu. Potrošači očekuju od brendova da daju sve od sebe da se stvari pomere u pravom smeru, rekla je Rance.
Izvor: cirkularnaekonomija.org
Foto: Pixabay
