Do ove računice je Centar za istraživanje javnih politika došao na osnovu podataka da u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, da oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i da dostave prosečno vrede oko 1.300 dinara.
Iznoseći ostale podatke dobijene istraživanjem Centra u ovoj o oblasti, Ljubivoje Radonjić je naveo da se najviše naručuje brza hrana, za čiju pripremu nije potrebno mnogo vremena kao što su pice, burgeri, testenine.
Naši ispitanici kažu da poručivanjem ovakve vrste hrane žele da počaste sebe nakon napornog radnog dana ili da obraduju ukućane ili goste, rekao je Radonjić.
Naveo je da hranu više poručuju žene nego muškarci. Kada je reč o uticaju pandemije na ovo tržište, istakao je da je on veliki, pošto je 20% ispitanika reklo da je u martu i aprilu prošle godine, dakle za vreme vanrednog stanja, prvi put počelo da koristi aplikacije za dostavu.
Tu je veliki udeo i ostalih korisnika, preciznije 38% takozvanih starih korisnika, koji su aplikacije koristili i pre pandemije i koji su rekli da su tokom lokdauna češće koristili aplikacije za dostavu, istakao je Radonjić.
Spisak roba koje se mogu poručiti putem aplikacija je ograničen, a sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS) Marjan Stojanović je vezano za to, naveo da je u PKS razgovarano kako lekovi koji se ne izdaju na recept mogu da se naruče.
Ne mogu da se naruče ni medicinska sredstva, kao što je recimo toplomer, ukazao je on.
Ukazano je i na nedefinisan radno pravni položaj dostavljača hrane odnosno kurira. Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Bojan Urdarević je istakao da naše radno zakonodavstvo ovu tematiku ne definiše i ne poznaje.
Izvor: eKapija/Tanjug
Foto: Pixabay
