Pripremila: Redakcija InStore magazina
Određeni broj kompanija svojim angažmanom želi da pošalje poruku drugim kompanijama i motiviše ih da se i one uključe u filantropske aktivnosti. Potrebno je staviti fokus na dugoročne donacije, jer one vode ka trajnijim rezultatima koji obuhvataju veliki broj korisnika, kaže na početku razgovora Marija Mitrović, direktor za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
Šta za obične ljude znači filantropija, a kako filantropiju percipiraju kompanije?
Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Njihova davanja su duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću.
Prema kojim korisnicima su najčešće usmerene filantropske aktivnosti kompanija?
Kompanije filantropske aktivnosti uglavnom sprovode kao deo svoje strategije društveno odgovornog poslovanja. U okviru tih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i ciljne grupe za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starima, ugroženim grupama, a više se pažnja poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, dok donacije obuhvataju sve, od finansijskih sredstava do volontiranja zaposlenih. Pored redovnih aktivnosti, kompanija su spremne da pruže pomoć i u slučajevima vanrednih situacija, poput pandemije virusa COVID-19.
Koji je glavni motiv poslovnog sektora da pokrene ili da se priključi filantropskim inicijativama?
Glavni motiv kompanija za davanja za opšte dobro je unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj kompanija posluje, „vraćanje“ zajednici, izgradnja imidža odgovorne kompanije, kao i stvaranje timskog duha unutar same kompanije, koji se učestvovanjem u filantropskim aktivnostima razvija. U nekim kompanijama postoje posebni sektori koji se bave osmišljavanjem filantropskih aktivnosti i te kompanije imaju definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz principe društveno odgovornog poslovanja. Takođe, imaju godišnje budžete usmerene na finansiranje filantropskih aktivnosti. U manjim preduzećima, inicijative za filantropska davanja uglavnom pokreću sami vlasnici ili direktori, koji zajedno sa zaposlenima redovno organizuju različite vidove filantropskih aktivnosti. Istraživanje, koje je za Trag fondaciju u 2020. godini sproveo Ipsos, pokazuje da najveći broj kompanija planira da nastavi sa filantropskim aktivnostima, što ohrabruje.
Čini se da je na lokalnom nivou uloga malih i srednjih preduzeća u akcijma koje doprinose opštem dobru presudna. Da li je njihova povezanost sa lokalnom zajednicom bolja, nego velikih korporacija?
Aktivnosti malih i srednjih preduzeća uglavnom su usmerene na ulaganje u razvoj lokalne sredine u kojoj obavljaju delatnost, i motivisane su unapređenjem kvaliteta života ljudi iz tog područja. Kao jedan od ciljeva navodi se to što se, kroz unapređenje života u sredini u kojoj žive, sprečava odlazak mladih u veće gradove i inostranstvo, od čega dugoročnu korist imaju i druge kompanije. Preduzeća koja posluju u manjim sredinama su više povezana sa lokalnim zajednicama, jer vlasnici i zaposleni potiču iz tih mesta i stoga lakše prepoznaju probleme sa kojima se suočava stanovištvo na tom području. Podrška može biti data projektima iz različitih oblasti: kulture, ekologije, socijalne i zdravstvene zaštite, a različiti su i vidovi pomoći: u novcu, proizvodima, uslugama, vremenu i znanju zaposlenih.
Za koje kategorije se VIRTUS nagrada za filantropiju dodeljuje poslovnom sektoru? Da pomenemo neke od prethodnih dobitnika.
VIRTUS nagrada se dodeljuje u pet kategorija, od čega se četiri odnose na poslovni sektor: Glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnerstvo između profitnog i neprofitnog sektora. Navešću neke od dobitnika. Specijalnu nagradu za najinovativniji projekat za 2019. godinu dobila je kompanija dm drogerie markt iz Beograda za jedinstveni projekat “dm Inkubator”, koji je omogućio da 18 domaćih proizvođača dobije priliku da plasira svoje proizvode na police tog trgovinskog lanca. Prvobitno je razvijeno 57 proizvoda is oblasti nege i lepote i asortimana prehrane, a potom je dodato još 15 novih koji se nalaze u redovnoj ponudi dm drogerija širom Srbije. Nagrada za malo i srednje preduzeće za 2016. godinu pripala je firmi YUMIS, iz Niša za finansijsku podršku sportskim udruženjima, Univerzitetu u Nišu, odredu izviđača i različitim kulturnim manifestacijama. Yumis je svoju robu donirao i Udruženju samohranih majki, NURDOR-u, domovima za stare ljude i udruženjima osoba sa invaliditetom. Nagradu za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje 2014. godine dobio je koncern Bambi iz Požarevca, za podršku u sanaciji štete nastale usled poplava. Koncern Bambi je obezbedio novac, svoje proizvode i volontersku podršku zaposlenih kako bi se ugroženima pomoglo u najkrećem mogućem roku.
Koja su najbolja sistemska rešenja, koja mogu da podstaknu veća izdvajanja kompanija za filantropske inicijative?
Tokom 2019. godine, napravljena su dva pomaka u radu na unapređenju pravno-fiskalnog okvira. Prvo, povećan je neoporezivi iznos stipendija i kredita za učenike i studente sa 11.741 na 30.000 dinara. Drugo, objavljeno je Uputstvo za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore, kojim se dodatno pojašnjava primena člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa, kako bi se filantropija sprovodila komplementarno sa drugim aktivnostima i sistematski, a ne samo kroz sporadične akcije. Zato je važno unapređivanje regulatornog okvira (uključujući i poresku politiku), ali i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi. Krajem prošle godine, mi smo u okviru Koalicije za dobročinstvo podneli predlog Ministarstvu finansija da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost ukine PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja. Ukoliko bi se ukinuo PDV na donacije hrane, one bi se povećale za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Takođe, radimo na modelu kojim će biti moguć povraćaj PDV-a na donacije. Reč je o kombinaciji danskog i irskog modela kompenzacionog fonda, po kojem bi država u budžetu izdvojila određeni deo novca, koji bi služio za povraćaj PDV-a na kraju godine. Kako bi dobile povraćaj poreza, korporativne fondacije, kao i druge fondacije i udruženja, moraće dokumentovano da prikažu šta su uradile, a povraćaj će kontrolisati i odobravati odgovarajući "Komitet za fond" u Ministarstvu finansija.
Kakav je bio filantropski odgovor kad je reč o saniranju posledica epidemije COVID-19?
Prema podacima, koje je prikupio Catalyst Balkans, tokom krize izazvane virusom COVID-19, od marta 2020. do 31. januaraa 2020. godine, pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 miliona evra za saniranje posledica nastalih ovom pandemijom. Najveći deo sredstava (64%) donirao je poslovni sektor, a ona su uglavnom utrošena za nabavku medicinske opreme i potrošnog materijala neophodnog za funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Ukupni podaci o davanjima u 2020. godini se još uvek čekaju, ali ne sumnjamo da će izveštaj pokazati da su davanja dodatno porasla i premašila 34,5 miliona evra, doniranih tokom 2019. godine.