Autor: Milica Ivanković, Stručni saradnik za korporativne komunikacije, Univerexport
Knjiga za plažu, film da ne razmišljaš, muzika za opuštanje... iako mi je uvek bilo jasno šta ljudi misle pod tim, nikada sama nisam uspevala da pronađem takve stvari, posebno knjigu za plažu – pa tada imam najviše vremena za najzahtevniju literaturu! I onda se odjednom pojavi Home and Garden TV (HGTV), najsavršeniji kanal za odmor, razonodu i korisne savete, 3 u 1! Dok preuređuju još još jednu kuću, simpatičan televizijski par besomučno ponavlja: open space, open space, open space... Već i svi u mojoj kući naučiše da se vrednost kuće povećava u slučaju otvorenog koncepta i da su tako stanari srećni ukoliko budu bliže jedni drugima (dok kuvaju i pričaju, recimo). Gde je onda isčilela sreća u open space office-u, nametnu se pitanje i odmah sa njim i sledeće: da li će ovaj koncept potpuno da nestane nakon završetka pandemije?
Ovaj način organizacije rada započeo je kao princip olakšavanja komunikacije među zaposlenima. Najednom su se granice uklonile i činilo se da će tako sve biti bolje i efikasnije. Bolja je osvetljenost, ljudi su kreativniji, ravnopravniji jedni sa drugima, lakše se odlučuju na pitanja i komunikaciju koja teče prirodno. Dok se nije pojavilo ono „ali“. Dok se nije vratio poriv za privatnošću, dok nivo buke nije bio toliki da je upravo uticao na smanjenje produktivnosti, kad se nivo stresa povećao, a smanjila kreativnost. Ljudi su postali previše izloženi, osetivši se odjednom kao u izlogu.
Dok gledam svoj omiljeni tv program za razonodu pitam se zašto nešto što funkcioniše u životnom prostoru, ne može u potpunosti u poslovnom? Da li smo, možda, zbog želje za većom bliskošću kod kuće, poželeli da se opet osamimo na poslu?
A, onda se pojavio novi termin „hybrid office“, ili mi imamo rešenje za sve vaše probleme. Da budeš sam kad ti zatreba, a okružen kolegama kada je potrebno.
Ali, onda su pregrade počele da smetaju i da se pokreću, sužavaju, da pritiskaju. Pa ne vidiš dobro, kriviš se, sam si a među drugima.
I sve se tu nešto isprepletalo, pa je onda stigla pandemija i „work from home“. Kuća je odjednom postala kancelarija, veliki open space je postao istovremeno i posao i igraonica i škola i restoran. Prijalo je neko vreme, a onda je opet bila važna privatnost.
Ma, da li se mi to sve vreme vrtimo u krug? I posle silnih ispitivanja, istraživanja i proučavanja, ispada da je dobro samo ono što je dobro svakom pojedincu. Nisu potrebne nikakve velike mudrosti, samo malo prilagođavanja. Jer, šta nas je ova pandemija naučila, nego da budemo uvek spremni, bez obzira na okolnosti?