Razgovarala: Ana Filipović
Govoriti o integrisanom lancu snabdevanja, danas neizostavno znači govoriti o složenim sistemima, koje čine procesi za koje su odgovorni različiti akteri, koji ostvaruju zajedničke rezultate, oslanjajući se jedni na druge. Imajući u vidu okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, ali i čitav niz faktora koji svakodnevno doprinose dinamici tržišta, postaje jasno da su konstantna evaluacija, kao i planiranje i implementacija inovacija postali imperativi bez kojih se ne može razmišljati o efikasnom lancu snabdevanja.
O načinima optimizacije procesa, primeni novih tehnologija i razvoju lanaca snabdevanja budućnosti, za InStore magazin govore članovi Srpskog udruženja profesionalaca u lancu snabdevanja, koji su kroz svoje višegodišnje profesionalno iskustvo imali priliku da učestvuju u brojnim projektima u oblasti logistike, nabavke, kao i razvoja i upravljanja inovacijama:
Cmilja Tucaković, CEE Chapter lead for Technical Services Sourcing u kompaniji IBM. Poseduje više od 12 godina iskustva u supply chain organizaciji. Trenutno se nalazi na poziciji lidera za podugovaranje tehničkih servisa za potrebe IBM projekata u centralnoj i istočnoj Evropi.
Vladimir Nikolajević, direktor Sektora nabavke i upravljanja zalihama u kompaniji Frikom. Poseduje višegodišnje iskustvo u oblasti rada, upravljanja i vođenja timova nabavke, kao i lanaca snabdevanja. Kreiranje efikasne organizacione strukture i procesa u skladu sa potrebama poslovanja, kao i definisanje strateškog pogleda, predstavljaju iskustvo stečeno radom u Naftnoj industriji, kao i FMCG okruženju. Trenutno u kompaniji Frikom rukovodi timom nabavke.
Milan Pasula, menadžer logistike za južnu i centralnu Evropu u kompaniji Pepsico. Već deset godina je deo tima kompanije PepsiCo, a tokom svoje karijere prošao je različite pozicije i sektore - od marketinga i razvoja do logistike. Njegov trenutni fokus je na inovacijama, projektnom menadžmentu, upravljanju operacijama i razvoju liderskih veština članova tima u lancu snabdevanja.
Optimizacija i unapređenje distribucije, logistike i nabavke u današnjim okolnostima
Promene koje je pandemija virusa COVID-19 donela, promene na tržištu i veoma izazovno okruženje podstiču nas da prepoznamo načine putem kojih ćemo se agilno organizovati, biti fleksibilni, a sa druge strane i spremni da obezbedimo optimalna rešenja, s minimalnim troškovima, kako bi na kraju potrošači bili zadovoljni. Primera radi, LEAN transformacija lanca snabdevanja može nam omogućiti sprovođenje strategije kroz optimizaciju troškova, veću profitabilnost i poboljšanje procesa u skladištu, distribuciji i celokupnom lancu snabdevanja. Primarni ciljevi transformacije nisu samo ušteda troškova i poboljšanje procesa, već pre svega, promena kulture koja dugoročno treba da se odrazi na poboljšanja koja osećaju zaposleni, kupci i ključne interesne javnosti, ističe Pasula.
Nikolajević objašnjava da je kvalitet nabavke u kompanijama moguće razumeti tek nakon evaluacije osnovnih segmenata: infrastrukture nabavke, strategije i procesa: Svaki segment nosi svoju težinu i u krajnjoj instanci je neophodno uskladiti sva tri kako bi imali rezultat. Konkretno, moguće je imati odlične zaposlene, ali ako nemamo jasne strategije nabavki kategorija, usaglašene na nivou timova, ili radimo u okolnostima koje podrazumevaju potpisivanje stotine dokumenata dnevno - ne možemo očekivati značajan progres. Ukoliko imamo odlične procese, digitalizovanu nabavku, metriku i izveštavanje, ali sa druge strane nemamo motivaciju, kompetencije i agilnu strukturu, ni tada ne možemo očekivati rezultat. Bitno je uskladiti ove aktivnosti i omogućiti stabilan rast i razvoj, kao i rezultate nabavke.
Evaluacija segmenata unapređenja i njihovog značaja
Nikolajević dalje dodaje da je pored definisanja ciljeva unapređenja, važno razumeti potrebe i ciljeve razvoja kompanije. Iskustvo u vidu postavljanja infrastrukture koja može da podrži dalji razvoj strategije i procesa je, prema njegovim rečina, veoma važno. Kompanije ne mogu da napreduju na putu povećanja efikasnosti ako nemaju infrastrukturu koja je im je neophodna. Ukoliko posmatramo segment nabavke, smatra Nikolajević, tu na prvom mestu polazimo od organizacione strukture nabavnog tima u odnosu na mandat i očekivanja od nabavke, a potom i veličine tima u odnosu na mandat, opisa posla i specijalizacije, kompetencije nabavnog tima, karijernog plana za svakog člana tima, kao i operativne i strateške zamene svakog člana tima.
Ukoliko ovaj deo nije dobro definisan ulazi se u rizik multitaskinga nabavke, a to se u krajnjoj instanci svodi na reaktivnu ulogu nabavke, a ne kao funkciju koja obezbeđuje konkurentsku prednost. Takođe, u današnje vreme veliku važnost imaju akvizicija, prepoznavanje i izgradnja talenata, načina kako graditi ljude, sticati poverenje i održavati visok nivo specijalizacije, ali i motivacije zaposlenih, naglašava Nikolajević.
Primena novih tehnologija i njihov uticaj na moderni lanac snabdevanja
Razmatranje primene tehnoloških trendova u savremenom poslovanju, oduvek je predstavljalo ključni preduslov za suštinsku implementaciju inovacija u svakodnevnim procesima, što postaje dodatno izraženije u složenim operacijama koje grade efikasan lanac snabdevanja.
Pasula napominje da se, sa jedne strane, dobri primeri mogu uočiti u slučajevima kompanija koje inovacije integrišu u svoje procese, sa ciljem stvaranja dodatne vrednosti: Tako one postaju orijentisane na pružanje brzih i kvalitetnih uvida sa tržišta, optimizaciju distribucije, uvođenje alata za dinamičko rutiranje (RoadNet), optimizaciju distributivnih ruta i centralizaciju timova za planiranje distribucije i transporta, kao i praćenje dostupnosti proizvoda na policama i u objektima In Store Availability (ISA) i On Shelf Availability (OSA) sa ključnim kupcima.
Međutim, razvoj novih tehnologija je potrebno konstantno pratiti i u širem smislu, kako bi se pravovremeno prepoznali potencijali i centralne tačke razvoja.
Tucaković smatra da je na prvom mestu tu potrebno razumeti da su lanci snadbevanja globalno veoma međuzavisni, kao i da vodeće kompanije postavljaju standarde koji se veoma brzo prelivaju i na ostale karike u kompleksnom globalnom lancu: Ono što u jednom trenutku deluje kao naučna fantastika, ubrzo postaje imperativ. Stoga danas možemo govoriti o nekoliko tehnologija koje će igrati ključnu ulogu u stvaranju lanca snadbevanja nove generacije – a to su Blockchain, IOT, robotika i AI.
Blockchain tehnologija obezbeđuje transparentnost i sigurnost podataka. Kupci žele da znaju odakle potiče hrana koju kupuju, gde je i kada proizvedena, čime je tretirana, kako je distribuirana itd. Pružanjem ovakvih informacija stiče se poverenje kupaca i konkurentska prednost. Poljoprivredni proizvođači, distributeri, skladišta, fabrike, logističke kompanije i maloprodaje mogu da koriste istu platformu za ažuriranje podataka o proizvodu na putu od proizvođača do kupca. Na sličan način se može obezbediti i vidljivost svih procesa u okviru jedne organizacije, što značajno poboljšava kvalitet odluka.
IOT tehnologija, odnosno uređaji koji putem interneta komuniciraju međusobno, obezbeđuje trenutno dobijanje informacija. Primena ove tehnologije u proizvodnim fabrikama, skladištima i maloprodajnim objektima pomaže u upravljanju zalihama u realnom vremenu, minimiziranju zastoja u proizvodnji i povećanju ukupne efikasnosti lanca snadbevanja. Kupcima je važno da trgovci nude trenutnu informaciju o dostupnosti proizvoda, kao i da mogu da prate isporuku u potpunosti kroz digitalno iskustvo.
Kada je reč o robotici, naši sagovornici ističu njenu izuzetnu ulogu u transformaciji lanca snadbevanja. Pojedini logistički zahtevi će biti unapređeni primenom dronova i samoupravljajućih automobila. U skladištima se očekuje da će autonomni mobilni roboti da zamene i da ubrzaju teške, radno intenzivne zadatake. Sve veća upotreba robota i softvera za automatizaciju procesa je namenjena smanjenju ljudskih napora i ubrzavanju jednostavnih, ponavljajućih zadataka. Prepuštanjem ovih zadataka mašinama, ljudi mogu da se usredsrede na zadatke veće vrednosti. Tehnologija je tu da pomogne čoveku u obavljanju njegovih poslova.
Sličan slučaj je i sa AI (veštačkom inteligencijom) koja ima veliki uticaj na povećanje efikasnosti lanca snadbevanja. Ogromna količina podataka, koja cirkuliše i koja se akumulira u jednoj organizaciji, može se sistematično iskoristiti za identifikovanje obrazaca u lancu snadbevanja, predviđanje potreba i efikasno upravljanje zalihama, ali i za automatizaciju procesa i smanjenje mogućnosti grešaka uzrokovanih ljudskim faktorom.
Kako spremno dočekati budućnost?
Jasno je da će sa sve većom primenom IT rešenja u modernim lancima snadbevanja rasti i potreba za novim veštinama zaposlenih u ovoj oblasti. Kako bi u budućnosti obezbedili neophodna znanja i veštine, menadžerima se savetuje sprovođenje intenzivnih programa obuka i mentorstva, napominje Tucaković
Prepoznajući ovu potrebu, Srpsko udruženje profesionalaca u lancu snabdevanja pruža aktivnu podršku svojim članovima kroz program mentorstva, webinare i radionice, i na taj način doprinosi smanjenju jaza između formalnog obrazovanja, stečenog iskustva i potrebe za kvalitetnim kadrovima.
Kako ističu naši sagovornici, ovakve obuke i programi su izuzetno bitni, naročito ako se uzme u obzir predviđanje koje kaže da će u budućnosti jedan deo organizacija preći na model “Lanac snadbevanja kao usluga” (SCaaS). Trenutno ovakav model poslovanja ima veliku primenu u softveru (Sofware as a Service, SaaS), jer omogućava uštede u fiksnim troškovima i infrastrukturi. Na sličan način, SCaaS bi omogućio organizacijama da imaju elastičan lanac snadbevanja koji je zasnovan na savremenoj infrastrukturi i stručnim kadrovima, i koji se veoma brzo i jednostavno prilagođava promenama u okruženju, a bez potrebe za skupim ulaganjima i visokim fiksnim troškovima.
