Regioni u kojima je najzastupljenija su Okeanija s 35,9 miliona hektara, što čini čak polovinu ukupne površine, te Evropa sa 16,5 miliona hektara, odnosno 23 posto. Nadalje, izveštaj ukazuje da Latinska Amerika ima 8,9 miliona hektara (11%), Azija 5,9 miliona hektara (8%), Severna Amerika 3,6 miliona hektara (5%) i Afrika dva miliona hektara (3%).
Prema ovom izveštaju, u 2019. godini površina zemljišta pod eko uzgojem povećala se za 1,1 miliona hektara, tj. 1,6 posto. U Bosni i Hercegovini je zabeleženo 1.692 hektara, što je rast od gotovo 89 posto u odnosu na godinu ranije, sa 251 proizvođačem. U Srbiji je pod eko uzgojem bilo 21.266 hektara, što je rast od 10,4 posto, a njime se bavilo 373 uzgajivača. U Hrvatskoj je bilo 108.127 hektara, što je rast od 4,8 posto u odnosu na 2018. godinu, a zabeleženo je 5.153 eko proizvođača.
Ovo povećanje odražava opšti trend u svim regionima, pogotovo u Evropi, gde se eko zemljište povećalo za 0,9 miliona hektara, odnosno 5,9 posto, te Severnoj Americi, gde je njihovoj ukupnoj površini dodato 0,3 miliona hektara, što čini povećanje od 9,1 posto.
Suprotno tome, u Aziji je došlo do smanjenja za 7,1 posto, i to uglavnom u Kini.
Ipak, većina svetskih zemalja je u značajnom povećanju. To je posebno naglašeno u Indiji, gde je rast iznosio 0,36 miliona hektara i Kazahstanu 0,1 miliona hektara.
Koje su kulture vodeće?
Što se tiče ratarskih kultura, žitarice čine najveću površinu u ovoj vrsti proizvodnje (5,07 miliona hektara), zatim pašnjaci (3,2 miliona ha) i uljarice (1,7 miliona ha). Žitarice su zabeležile porast od skoro 310 hiljada ha, a uljarice 183 hiljade ha. Što se tiče višegodišnjih nasada, tu su maslinici (0,9 miliona ha), nasadi kafe (0,7 miliona ha) i oraha (0,6 miliona ha).
Prema FiBL-u, potrošnja takvih proizvoda premašila je 106 milijardi evra u 2019. godini. Glavna njihova tržišta su SAD (44,7 milijardi evra), Evropska unija (41,4 milijardi evra) i Kina (8,5 milijardi evra).
Tržište je raslo u svim zemljama za koje su bili dostupni podaci. Najveći je rast zabeležen u Francuskoj, gde je potražnja za eko proizvodima porasla za čak 13,4 posto. Takođe, Evropa ima najveću potrošnju takvih proizvoda po stanovniku u čemu prednjači Danska s 344 evra, sledi Švajcarska s 338 eura, Luksemburg s 265 evra i Austrija s 216 evra po glavi stanovnika godišnje.
U skladu s rastućom potražnjom, raste i broj proizvođača te površine.
Foto: Pixabay
