Organizatori, odnosno Mikološko gljivarski savez Srbije u saradnji sa lokalnom samoupravom, kažu da je ovaj korak bio neophodan, kako bi se uredila, do sada neuređena oblast eksploatacije tartufa, zbog čije visoke cene je u prethodnom periodu dolazilo do sukoba, incidenata pa i smrtnih ishoda među tartufarima.
Samo želimo da se sprovede zakon, koji će biti jednak za sve. Dvadeset godina sam tartufar, želim na legalan način da se time bavim, a dobijanjem ovih sertifikata konačno će se uvesti neki red, kaže Josip Rakuš za Tanjug, jedan od kandidata koji su polagali ispit.
Največi problemi su nelegalan promet u sivoj zoni, ali i nestručno rukovanje i vađenje, ne samo tartufa, već i uništavanje staništa prilikom kopanja. Obukom se postiže povećanje nivoa svesti kod tartufara i unapređenje njihovih znanja o prirodi i načinu ponašanja prema njoj.
Za samo branje ili iskopavanje, nije potrebno mnogo znanja, naša edukacija se sastoji od ukazivanja na savest tartufara prema onom što ih okružuje, rekla je Maja Karaman, predsednik naučne komisije MGŠ.
Većina ljudi je voljna da radi legalno, a mi ćemo sada to i da im omogućimo i sprečimo dosadašnje sukobe među ljudima, obećao je tartufarima Zoran Jelenković, predsednik MGŠ.
Inicijativu da se nešto preduzme po pitanju uvođenja tartufara u legalne tokove rada i u skladu sa zakonom, pokrenulo je udruženje gljivara "Lisičarka" iz Sremske Mitrovice.
Osećali smo da nešto moramo da preduzmemo kada je došlo do toga da se ljudi međusobno sukobljavaju i povređuju. Ovaj ispit koji polažu nije uopšte naivan, vrlo je stručan i obuhvata morfologiju tartufa i zaštitu životne sredine, prema rečima predsednice udruženja, Jelene Milošević.
Izvor: eKapija/RTV
Foto: Pixabay
