U Centralnom registru svake godine evidentira se više od četiri miliona faktura, koje prime korisnici budžetskih sredstava iz javnog sektora, a kada Zakon o elektronskom fakturisanju bude u punoj primeni, poreski organi imaće bolji uvid i u milione faktura koje se razmene unutar privatnog sektora. Papirne fakture odlaze u istoriju i njihova dostava, obrada i arhiviranje moraće da se obavlja isključivo elektronski.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da će primena zakona ići fazno i da je reč o sistemskom zakonu koji suštinski menja način funkcionisanja naše privrede. Od 1. januara 2022. e-fakture moraće da koristi privreda kada ih dostavlja javnom sektoru (B2G) ili kada ih razmenjuju dva subjekta unutar javnog sektora (G2G). Od jula 2022. e-fakture biće u primeni kada javni sektor dostavlja račun privatnom sektoru (G2B) i od kada će subjekti privatnog sektora biti u obavezi da primaju i čuvaju elektronske fakture, a od1. januara 2023. izdavanje elektronskih faktura biće obavezno i za privatni sektor u međusobnim transakcijama (B2B).
Razmena faktura odvijaće se preko centralizovanog informacionog sistema i biće besplatna. Svi koji dolaze iz privatnog sektora zahvaljujući ovoj reformi moći će brže i sigurnije da naplate potraživanja, manje će vremena trošiti na traženje starih faktura, a istovremeno smanjenom upotrebom papira doprinećemo očuvanju životne sredine, rekao je ministar Mali.
Značaj e-faktura za povećanje konkurentnosti privrede istakao je i predsednik PKS Marko Čadež i dodao da e-fakture rešavaju i važno pitanje za privredu kao što je povraćaj PDV-a, Iskustva evropskih zemalja predstavio je Markus Laube iz Evropskog udruženja pružalaca usluga e-fakturisanja. U svetu se obradi više od 530 milijardi faktura od čega 60 milijardi elektronski i sve više zemalja uvodi ovaj sistem. Grčka je procenila da će sa e-fakturama povećati naplatu poreza za tri milijarde evra i privredi smanjiti troškove za još milijardu. U Hrvatskoj troškovi firmi niži su za 350 miliona evra godišnje. Vreme izrade faktura u Poljskoj je skraćeno sa 30 na tri minuta.
Srbija novim zakonom dodatno harmonizuje svoju regulativu s evropskom, a u cilju kreiranja fer poslovnog okruženja i smanjenja prostora za zloupotrebe s papirnim fakturama, donošenje Zakona o e-fakturisanju bilo je i jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, na čijem sprovođenju rade Savez za fer konkurenciju i NALED zajedno sa Vladom Srbije. Podrška uvođenju e-faktura stigla je i kroz projekat StarTech.
Foto: Pixabay