On je rekao da je ovog proleća bila loša klijavost semena kukuruza i suncokreta i da su presejavani delovi ili cele njive.
Suncokret, a posebno kukuruz, sejani su nakon isteka optimalnog roka, a zatim su česte kiše i upotreba pojedinih herbicida formirali koru i kukuruz nije mogao da niče, rekao je Jakšić.
Dodao je da je u ovo vreme suncokret morao da bude visok pola metra, a da je sada upola niži kao i kukuruz i da su ih tokom nicanja napadali zečevi i biljne vaši.
On je rekao da je najviše presejavana soja, a da je uljana repica u zadovoljavajućem stanju.
Pšenica je, kako je rekao bila dosta oštećena mrazom i ti stresovi i slabija ishranjenost mogu da utiču na prinos.
Poljoprivredni proizvođač šećerne repe Igor Fabri iz okoline Stare Pazove koji uzgaja tu kulturu na 15 hektara rekao je da će i ona kasniti u vegetaciji oko dve nedelje.
Dosta poljoprivrednika je ove godine odustalo od setve šećerne repe, jer su otkupljivači prošle godine vraćali kamione i tražili da se prebira koren repe i odbaci nekvalitetan i truo, što je mnoge odvratilo od setve, rekao je Fabri.
U Srbiji je kukuruzom zasejano oko milion hektara, a pšenicom oko 600.000 hektara.
Izvor: eKapija/Beta
Foto: Michelle Francisca Lee on Unsplash