U prošloj godini Italija je postala dominantno izvozno tržište i sa prvog mesta smenila Norvešku koja je bila glavni uvoznik meda u 2018. i 2017. godini. Od pojedinačnih tržišta najveći rast izvoza zabeležen je na tržište Nemačke, gde se izvoz povećao za 1,77 miliona evra, ističe Kronja.
Uz rastuću potražnju potrošača na domaćem tržištu i razvoj svesti o pozitivnim efektima prirodnog meda, očekivano će rasti i potražnja za ovim proizvodom na svetskim tržištima u narednom periodu.
Tu je šansa za srpski med i proizvode od meda, a zajednički nastup naših proizvođača na stranim tržištima bi im podigao vidljivost i konkurentnost, kaže Kronja.
Privredna komora Srbije ima niz aktivnosti usmerenih na internacionalizaciju poslovanja domaćih kompanija kroz zajedničke nastupe na sajmovima i posete delegacija, od kojih je u narednom periodu jedan od naznačajnih nastup na svetskoj izložbi EXPO Dubai gde će srpske kompanije moći da predstave svoje proizvode kompanijama iz čitavog sveta.
Globalnno tržište meda procenjeno je na oko 9,21 milijardu evra u 2020. godini i očekuje se da će rasti 8,2 odsto godišnje. Naš med je prošle godine najviše sladio potrošače u Poljskoj i Bosni i Hercegovini.
Primećen je i izvoz na tržište Saudijske Arabije i Južnoafričke Republike, gde su neke naše kompanije već poslale uzorke, te postoje očekivanja da će osvojiti nove klijente i na ovim tržištima, kaže Kronja.
U 2021. godini za sve pčelare obezbeđeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.
Foto: Alexander Mils on Unsplash
