U Srbiji se više otvara novih firmi nego što se gasi, što ukazuje da privredna aktivnosti ne opada. Ali da korona, ipak, osim na zdravlje ljudi ostavlja posledice i na privredu, ukazuje broj ugašenih preduzetničkih radnji, koji je u porastu.
Iz Agencije za privredne registre saopšteno je da je broj registrovanih preduzeća ove godine povećan za 12.517 u odnosu na 2020, a za 23.932 u odnosu na isti period 2019. U prvih šest meseci ove godine osnovana su 4.952 privredna društva i 16.348 preduzetnika. Broj osnovanih privrednih društava je za 8,9 odsto veći u odnosu na isti period u 2020, a za 6,3 u odnosu na isti period 2019.
Takođe, u prvoj polovini ove godine osnovano je za 20,4 procenta više preduzetničkih radnji nego u istom periodu 2020, odnosno za 14,3 odsto manje nego u prvoj polovini 2019.
Sa druge strane, iz Registra privrednih subjekata je u prvoj polovini 2021. obrisano 1.597 privrednih društava i 11.251 preduzetnik.
Ove godine obrisano je za 12 odsto manje privrednih društava u poređenju sa istim periodom 2020, a za 16,6 procenata manje nego u prvoj polovini 2019. Ali je u prvih šest meseci ove godine obrisano za 12,3 odsto više preduzetnika nego u istom periodu 2020.
Najviše novoosnovanih firmi je u oblastima trgovine na veliko, izgradnje stambenih zgrada, drumskog prevoza tereta, računarskog programiranja i konsultantske aktivnosti poslovanja kafana i pokretnih ugostiteljskih objekata. Preduzetnici su uglavnom registrovali restorane i pokretne ugostiteljske objekte.
Najviše privrednih društava obrisano je u sektoru trgovine na veliko, dok su među preduzetnicima iz privrednog registra uglavnom brisani restorani i pokretni ugostiteljski objekti.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže da su podaci dobri. Prava slika se vidi kada se ukrste izveštaji o broju novoosnovanih privrednih subjekata sa podacima o broju obrisanih. Razlika između ta dva broja u ovom slučaju ukazuje na povećanje novih firmi.
Prema statistici APR-a vidi se da se osnivaju firme trenutno u delatnostima koje imaju najbolje rezultate na tržištu. Uvek se osnivaju preduzeća u oblastima koje pružaju mogućnosti za uspeh. Trenutno je to IT sektor i gradnja stambenih zgrada, navodi Atanacković.
Upitan da li to što pojedine oblasti kao što je ugostiteljstvo ili trgovina prednjače i u broju obrisanih i u broju registrovanih zapravo ukazuje na nelikvidnost ovih sektora, odnosno da su zbog blokada računa vlasnici prinuđeni da ugase preduzeća i potom osnivaju nova, Atanacković odgovara da svakako ima i toga.
On kaže da gašenje preduzeća dolazi kao posledica obaveze da privredno društvo podnosi finansijske izveštaje i da bude aktivno. Ako nema prometa računa i ne podnosi godišnji finansijski izveštaj, ono se gasi po sili zakona ukoliko nije zainteresovan vlasnik da ga ugasi.
Ako bi APR bio ažurniji, pogasio bi još mnogo neaktivnih preduzeća i njihov broj bio bi mnogo veći, napominje Atanacković.
Ministar finansija Siniša Mali je pre nekoliko dana govoreći u skupštini o Zakonu o elektronskom fakturisanju, i naglasio da će novi sistem omogućiti bržu naplatu između privrednih subjekata: Primenom Zakona o e-fakturama, privredni subjekti koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost moći će da računaju da će se znatno ubrzati povraćaj PDV-a. Ukoliko se ulazna i izlazna faktura poklope u sistemu, PDV će se vraćati u danu, a ne kao što je do sada rok bio 45 dana. Time će biti rešena jedna od osnovnih zamerki privrede kada je reč o povratu PDV-a.
Atanacković navodi da je to bio zahtev privrede i da će mnogima dobro doći. Zbog dugog čekanja na povraćaj novca mnoge firme su postajale nelikvidne.
Pojedina preduzeća su izvozila robu i potom po šest meseci čekala na povraćaj PDV-a. Zbog toga su neka i prestajala da rade, jer nisu imala od čega da investiraju u nove proizvodne cikluse, dodaje Atanacković.
Inače, u Registru privrednih subjekata je zaključno sa 5. julom 2021. upisano 406.239 privrednih subjekata i to 121.838 aktivnih privrednih društava i 284.401 preduzetnik.
Izvor: Politika
Foto: Annie Spratt on Unsplash