Imamo prinose od 5,7 tona po hektaru na nivou cele zemlje, dok su u Vojvodini ponovo nešto veći nego u centralnoj Srbiji, izjavila je za Politiku Sunčica Savović, direktorka tog udruženja.
Ona je rekla da bi u ukupnom rezultatu ovo značilo da je rod 3,4 miliona tona. Uz prošlogodišnje zalihe od 300.000 tona i domaću potrošnju za koju je potrebno oko 1,5 miliona tona, Srbija će za izvoz u novoj ekonomskoj godini imati više od dva miliona tona žita.
Ono što se ne bude prodalo ići će u prelazne zalihe. Sa pšenicom je sve mnogo bolje ispalo nego što se očekivalo, kazala je Savovićeva. Upitana da li će proizvođači biti zadovoljni i cenom, odgovorila je da su ratari 2020. zbog svih okolnosti „prošli mnogo bolje nego ikada”. Prema podacima tog udruženja, kukuruz je prošle godine dostizao i cenu od 27 dinara po kilogramu, dok je pšenica išla do 26, a soja do 85 dinara. Žitarice i uljarice su u određenim momentima u Srbiji bile skuplje nego na međunarodnom tržištu, a ipak se njima trgovalo.
Prošle nedelje cene pšenice su se kretale od 19,4 do 20,2 dinara, a u periodu koji je prethodio koštala je i 20,6 dinara.
Lagani pad bio je evidentan. Da li su proizvođači zadovoljni? Ako su realni, a ima ih, onda jesu. Ako će bez obzira na sve faktore, a ima ih dosta, posmatrati samo cene od prošle godine onda nisu, navela je ona.
Iako je žetva u Srbiji završena, ona još nije do kraja gotova u Evropskoj uniji i Rusiji. Javljaju se problemi zbog vremena: poplava u Nemačkoj, koji je drugi proizvođač po veličini u EU ali i suša u mnogim zemljama. Svetske berze žitarica su nestabilne i prema dnevnim izveštajima koje se objavljuju cene idu čas gore, čas dole.
Rusija je nedavno ponovo podigla takse za izvoz pšenice.
Te dažbine nama samo mogu da idu u prilog jer mi ionako nismo konkurenti u odnosu na Rusiju i Ukrajinu, kada posmatramo crnomorsko tržište. Bilo koja otežavajuća okolnost kod ta dva velika proizvođača, našim izvoznicima daje veću šansu, objašnjava naša sagovornica i dodaje da nama ide u prilog i to što smo mali a žetva je već završena.
Ona kaže da se bez obzira na suše i poplave u mnogim državama globalno očekuje rekordna proizvodnja pšenice od 794 miliona tona.
U Evropskoj uniji, dodaje, kod velikih proizvođača koji su nam konkurencija u regionu – Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj takođe se predviđaju odlični prinosi.
Francuska, koja je na nivou EU najveći proizvođač, najavljuje 30 odsto viši rod nego godinu dana ranije.
Savovićeva napominje da stabilnosti na tržištu neće biti. Najmanje će to zavisiti od nas. Kao recimo, tokom 2020. kada su prerađivači bili prinuđeni da, zbog visoke cene, kukuruz jednim delom zamene pšenicom za ishranu životinja.
Što se tiče investicionih fondova tu neki mehanizam ne može da se nađe. On nije mnogo jasniji čak ni ljudima koji direktno trguju na berzi. Njihovi potezi su apsolutno nepredvidivi, zaključuje Savović.
Izvor: Politika
Foto: Raphael Rychetsky on Unsplash
