Na berzi u SAD-u ove nedelje koštao je 576 centi po bušelu (oko 0,18 €/kg), a na gotovinskom tržištu cene su bile gotovo 600 centi po bušelu (oko 0,19 €/kg). To je dvostruko više nego pre pola godine.
I na nemačkom veleprodajnom tržištu i izvoznoj luci Hamburg prošlog petka se dobro kotirao, sa 228 EUR po toni. U ovoj zemlji su veće cene poslednjeg puta zabeležene 2018. godine kada je bila slaba žetva zbog sušne godine. Ove godine u toj državi ovršeno je oko 773.000 tona, što je 50.000 više nego prošle godine.
U ostatku Evrope to nije slučaj jer je ovogodišnjom žetvom ovršeno 7,9 miliona tona, što je oko 400.000 manje nego lani. Ali, to nije glavni razlog za trenutni rast cena. Uzrok leži u inostranstvu, pogotovo kada se posmatra najveća svetska izvoznica ovsa - Kanada. Zbog velike suše kanadski ratari su požnjeli najviše 3,8 miliona tona, što je čak 700.000 manje nego lani. I na nivou SAD-a žetva je bila mnogo slabija unazad par decenija.
Što se tiče cena, u Čikagu su se one na terminskom tržištu popele na nove rekordne vrednosti zbog ekstremne nestašice u Severnoj Americi.
U Evropi je tržište ove ratarske kulture zatvoren sistem koji zavisi od toga kakvom se pokazala žetva u važnim regijama proizvodnje. Prema istraživanju Evropske komisije, potražnja za ovom žitaricom na evropskom nivou iznosi samo 7,3 miliona tona i teoretski bi se lako mogla pokriti trenutnim obimom žetve. Od 7,8 miliona tona samo će 50.000 tona biti izvezeno, dok se očekuje uvoz od čak 170.000 tona.
Najveći proizvođači ove žitarice u Evropskoj uniji su Poljska, Španija i Finska sa žetvom većom od milion tona, a sledi ih Švedska. Ali, u ovim regijama ovogodišnji prinosi manji su od prošlogodišnjih, a slabije su je ovršili i ratari u baltičkim zemljama, prenose mediji.
izvor: ekapija/Agroklub
foto: Pixabay
