Unija podseća da su u martu ove godine preduzeća kupovala struju po ceni od 60 evra za megavat-čas, da je proteklih nekoliko godina prosečna cena iznosila 50 evra, a trenutno se za megavat-čas plaća 135 evra.
Povećanje cene energenata, u ovom slučaju električne energije, utiče na povećanje troškova koji dalje podižu cenu finalnog proizvoda, odnosno drastično utiču na poslovanje. Takav rasplet je kočnica bržem privrednom rastu, novim investicijama i konkurentnosti domaće privrede, pogotovo njenog izvozno orijentisanog dela, navela je Unija poslodavaca, prenoseći zahteve koji dolaze iz privrede.
Anketirajući preduzeća o mogućem poskupljenju struje, Unija je došla do podatka da čak 82% firmi smatra da će skuplja energija dovesti do poskupljenja njihovog proizvoda ili usluge. Zato Unija poziva na blagovremeni razgovor o budućim poskupljenjima struje.
Cena električne energije čini samo 54% strukture računa za struju koju privreda plaća. Ostalo su parafiskalni nameti, troškovi za pristup sistemu električne energije, naknada za povlašćene proizvođače, naknada za energetsku efikasnost, akciza, PDV..., navodi Unija u svojoj inicijativi.
Koliko je važno učešće energenata u troškovima preduzeća, vidi se iz primera u hemijskoj industriji gde električna energija čini više od 60% ukupnih troškova. Ako bi se realizovalo najavljivano poskupljenje struje za 70%, to znači da bi, na primer, jedna hemijska i gumarska industrija sa 1.100 zaposlenih za struju platila više od 3 miliona evra na godišnjem nivou, a tekstilna industrija sa 2.055 radnika čak 8,33 miliona evra.
Unija zato traži od Elektroprivrede Srbije da svoje kupce zaštiti od fluktuacije cena na tržištu u uslovima kada nema inflacije i da se na taj način obezbedi opstanak srpskih preduzeća.
Izvor: InStore
Foto: Unsplash
