Nervozu stvaraju i oprečne izjave kreatora američke fiskalne i monetarne politike, pa se tako od Dženet Jelen, državnog sekretara za finansije može čuti kako američka ekonomija nije pregrejana, dok je, sa druge strane, Džerom Pauel, predsednik Federalnih rezervi praktično priznao da će inflatorni pritisci trajati dužne no što se prvobitno mislilo, odnosno najverovatnije do kraja naredne godine.
Cene energenata, hrane i ključnih industrijskih sirovina već mesecima probijaju višegodišnje maksimume, a sve kao posledica pokidanih lanaca snabdevanja i nemogućnosti oporavka proizvodnje brzinom kojom se oporavlja tražnja, podstaknuta obiljem novca kojim je većina država u svetu pokušala da sanira posledice još uvek aktuelne pandemije.
Strah od narastajućih cena među plašljivim finansijskim tržištima šire ne samo najnoviji statistički podaci i prognoze o daljim pritiscima na rast inflacije, već i izjave, poput one Džeka Dorsija, izvršnog direktora Tvitera koji je nedavno ustvrdio da se svet nalazi pred hiperinflacijom posle koje ništa neće biti isto.
Takvu opasnost svetski priznati ekonomisti, koji se već mesecima spore oko toga hoće li planetu, a naročito SAD i Evropu zahvatiti inflacija ili ne, barem za sada ne vide. Naprotiv, neki od njih uvereni su da je trenutni skok cena tek kratkotrajno prilagođavanje tržišta na poremećen odnos ponude i tražnje koji će brzo biti rešen, dok najlošije prognoze govore o potencijalnoj stagflaciji, fenomenu koji istovremeno prouzrokuje niske stope ekonomskog rasta i visoke stope inflacije.
Ima i onih koji veruju da pristisak na inflaciju vrše ne samo ogromni monetarni i fiskalni stimulansi gotovo svih razvijenih država ne bili se ublažila ekonomska kriza koju je izazvala pandemija i zbog nje uvedene ograničavajuće mere, već da stabilnoj inflaciji ne pogoduje ni deglobalizacija. Dalia Marin, profesor Međunarodne ekonomske škole menadžmenta iz Minhena, tako kaže da se deglobalizacija dešava od globalne finansijske krize ali da je pandemija ubzala taj trend, pošto su globalni lanci vrednosti opali za više od trećine. Različita istaživanja pokazuju da kompanije sada planiraju povlačenje svoje prizvodnje iz Kine i drugih zemalja u razvoju, kao i oslanjanje na lokalne dobavljače, što je, kako kaže ona, recept za inflatorne pritiske i inflaciju.
U Srbiji je septembarska stopa inflacije iznosila 5,7% , odnosno više od ciljanog koridora, ali Narodna banka Srbije je zadržala referentnu kamatnu stopu na jedan odsto uz objašnjenje da rast cene u našoj zemlji samo prati globalne trendove, te da nema potrebe za restriktivnijom monetarnom politikom u situaciji kada ona nema efekta na smirivanje cena.
O ovoj i brojnim drugim temama biće reči na trećem Samitu privrednih lidera, koji InStore magazin organizuje 1. decembra u hotelu Hyatt Regency u Beogradu.
Svoje učešće već su potvrdili Ivan Ostojić, partner u kompaniji McKinsey, Mike Michel, CEO Telenora Srbija, Marko Čadež, predsednik PKS, Roberto Kutić, COO Infobip, Hrvatska, Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, Nebojša Šaponjić, direktor i suvlasnik Nelt grupe, Tomislav Čizmić, predsednik uprave slovenačkog Mercatora, biznismen Milan Beko i Samo Login, osnivač i vlasnik kompanije LoginEKO, koji je firmu Outfit7, kreatora svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, 2017. prodao jednom kineskom holdingu za milijardu dolara.
Informacije i prijave na zvaničnoj stranici www.ceo-summit.rs.
Autorka: Petrica Đaković, NIN
