Verovatno najsnažniji korak u usklađivanju nacionalnih politika sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan napravljen je prilikom izrade Nacrta Strategije zaštite životne sredine - Zelena agenda za Republiku Srbiju za period od 2024. do 2033. godine, koja predstavlja krovni sektorski dokument za oblast životne sredine i klimatskih promena u Srbiji. Iako je izrada Strategija otpočela još 2023. godine, dokument ni do oktobra 2025. nije usvojen čime je period za sprovođenje mera već značajno skraćen, a izvodljivost sprovođenja dodatno dovedena u pitanje.
Oblast dekarbonizacije (smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte) okosnica je Zelene agende za Zapadni Balkan, a uspeh u sprovođenju reformi zavisiće direktno od sproovđenja mera za napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu čije su gotovo sve ekonomije ugljenično intenzivne i zasnivaju se na eksploataciji fosilnih goriva.
Od potpisivanja Sofijske deklaracije, Republika Srbija je usvojila nekoliko dokumenata iz oblasti klimatskih promena i energetike, ali ni u jednom nije postavila jasan cilj napuštanja uglja. Nedostatak institucionalne efikasnosti, nepostojanje javno dostupnih izveštaja o radu nadležnih tela, često nepoštovanje zakonski postavljenih rokova, kao i nedovoljna uključenost organizacija civilnog društva i javnosti u procesima odlučivanja, predstavljaju ozbiljne prepreke u ostvarivanju ciljeva pravedne i klimatski neutralne tranzicije.
Srbija propušta priliku donoseći svaki novi plan i zakon, jer ono što nam je potrebna je šira slika koja uzima u obzir sve podatke o zajednicama i potrebama građana, i koja uključuje širu javnost. Kada se radi o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, važno je reći da javna rasprava koja se sprovede bez prethodno organizovanih javnih konsultacija i postojanja polaznih osnova, ne samo da nije delotvorna, već je i nezakonita, ističe Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
Vojvodić ističe i da je posebno problematično to što se navodi da se zakoni usklađuju sa strategijama i planovima koji ni ne postoje.
Kako bi energetska tranzicija bila pravedna prema onima koji će biti najdirektnije pogođeni, ona mora da bude sprovedena uz uključivanje svih relevantnih aktera i predstravljena ne kao pretnja več prilika za planiranje održivog ekonomskog i privrednog razvoja. Obrazovanje za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i sprovođenje programa prekvalifikacije biće posebno važni naročito za lokalne zajednice koje su najdirektnije pogođene, poput Lazarevca, smatra Tamara Tripić iz Mreže za demokraski dijalog.
Usklađivanje sa klimatskom politikom EU bi omogućilo Srbiji ne samo da ispuni svoje obaveze i ubrza proces pristupanja EU, već i da očuva konkurentnost domaće privrede, unapredi kvalitet života svojih građana kroz održivije upravljanje resursima, inkluzivno i transparentno donošenje odluka i razumevanje procesa pravedne energetske tranzicije kao civilizacijske prilike za okretanje ka održivom razvoju društva i dugoročnoj zaštiti životne sredine.
Izveštaj „Odlaganje dekarbonizacije“ daje sveobuhvatan pregled trenutnog napretka u sprovođenju nacionalnog zakonodavstva, institucionalne strukture i kapaciteta, učešća zainteresovanih strana, finansiranja i drugih aspekata u vezi sa primenom Akcionog plana za sprovođenje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i dostupan je na linku.
Priredila: InStore redakcija
