Prema procenama Evropske unije, šteta od ovih manipulacija iznosi između osam i 12 milijardi evra godišnje, piše Argoinform.
Evropska unija je zato pokrenula trogodišnji istraživački projekat pod imenom "Watson". Projekat objedinjuje 47 instituta i kompanija iz 20 zemalja članica i nekoliko država izvan EU, a koordinator je Univerzitetski koledž Dablin u Irskoj.
Maslinovo ulje, posebno ekstra devičansko, najčešća je meta falsifikovanja jer se radi o proizvodu visoke vrednosti. Često se meša s jeftinijim uljima ili se pogrešno označava zemlja porekla.
Zbog toga je u Italiji, na istorijskom maslinarskom području Umbrije, pokrenut projekat analize uzoraka ulja pomoću DNK testiranja, kako bi se otkrile manipulacije. Sličnu tehnologiju razvila je i grčka biotehnološka kompanija, nudeći DNK sisteme za praćenje porekla hrane.
Cilj je uspostaviti sistem genetskog profilisanja hrane, pri čemu se podaci čuvaju u blokčejn bazi podataka. Time bi ceo lanac, od poljoprivrednika do trgovca i inspektora, imao uvid u verodostojne informacije o proizvodu.
Iako je maslinovo ulje najsimboličniji primer, projekat se ne zaustavlja na njemu. U toku su i pilot-istraživanja na španskom medu, nemačkom mesu, finskom mleku i žitaricama, norveškoj beloj ribi i portugalskom vinu. Ovi proizvodi ubrajaju se među one najčešće falsifikovane u Evropi.
Razvijaju se različite metode, od DNA senzora i naprednih sistema snimanja do IoT uređaja koji mogu da prate uslove transporta i skladištenja.
U vinskoj industriji, gde falsifikovanje godišnje prouzrokuje štetu od čak 1,3 milijarde evra, cilj je da se osigura potpuna autentičnost proizvoda, od vinograda do boce.
U budućnosti bi i kupci mogli da imaju koristi od ovih sistema. Planira se uvođenje "prehrambenog pasoša", dovoljno je skenirati kod na ambalaži kako bi se dobio detaljan uvid u poreklo i put proizvoda do prodavnice. Time bi poverenje potrošača znatno poraslo, a proizvođači bi imali snažniji alat za zaštitu kvaliteta i reputacije.
Izvor: eKapija
