Autor: Vojislav Vučićević, ICT Hub
U isto vreme, svet se okreće zelenim tehnologijama i rešenjima koja pomažu da smanjimo štetu po životnu sredinu i istovremeno unapredimo privredu. Očekuje se da će tržište ovih tehnologija premašiti 100 milijardi dolara do 2032. godine. Evropska unija već sada ulaže desetine milijardi evra godišnje kroz svoj Zeleni dogovor, dok kompanije širom sveta menjaju modele poslovanja.
Za Srbiju, ovo nije samo ekološko pitanje. Kako se približavamo članstvu u EU, sve više propisa, kao što su karbonske takse (CBAM) i ESG standardi, direktno utiču na naše firme. Oni koji se ne prilagode gube tržišta i finansiranje. Oni koji se prilagode – dobijaju prednost.
Mapirano 151 domaće rešenje: gde su, šta nude i ko ih razvija
Da bi se sagledalo trenutno stanje i potencijal, tokom prethodne godine sprovedeno je prvo istraživanje domaćeg sektora zelenih tehnologija u Srbiji. Istraživanje su realizovali ICT Hub i GIZ u okviru inicijative GreenUp Hub, s ciljem da se otkrije ko razvija rešenja, u kojim oblastima, i šta je potrebno da bi ona zaživela na tržištu.
U istraživanju je evidentirano 151 domaće rešenje, razvijeno od strane kompanija i projekata koji posluju u Srbiji. Najveći broj rešenja dolazi iz oblasti precizne poljoprivrede, cirkularne ekonomije i digitalnih energetskih rešenja. Više od 78% rešenja dolazi iz Beograda i Novog Sada, dok su Niš, Čačak i Kragujevac prisutni kao manji ali aktivni centri.
Više od 60% firmi koje su učestvovale u istraživanju navelo je da su njihova rešenja već u upotrebi ili potpuno spremna za tržište, dok je manji broj u završnoj fazi razvoja. Rešenja u ranoj fazi, poput idejnih koncepata ili prototipa koji još nisu testirani, bila su znatno ređe zastupljena što pokazuje da mnoge ideje još nemaju podršku da pređu u komercijalni svet.
Tehnologija nije problem, već to što je niko ne vidi
Jedan od ključnih problema koji je istraživanje pokazalo jeste da tržište ne prepoznaje domaće zelene inovacije dovoljno brzo. Iako tehnologije postoje, često ostaju nevidljive zbog nedostatka poverenja, sistemske promocije i investicione spremnosti. Funkcija „formiranja tržišta“, kako se to često naziva u inovacionoj teoriji, daleko je najslabije razvijena.
Istraživanje je pokazalo da domaći sektor ima brojne tehnički zrele inovacije, ali mu nedostaju institucionalni mostovi – povezivanje sa korporacijama, javnim nabavkama, regulativom i finansijskim instrumentima. Iako postoji sve više fondova i međunarodnih ulaganja u zelenu tranziciju, domaća rešenja retko dolaze u fokus tih investicija upravo zbog nedostatka mehanizama koji ih povezuju sa stvarnim tržišnim potrebama.
Šta već postoji, a niko ne zna - od solarnih klupa do biorazgradive plastike
U sektoru precizne poljoprivrede, domaći startap Smart Watering razvija senzorske sisteme i aplikaciju za upravljanje navodnjavanjem i prihranom omogućavajući poljoprivrednicima da štede resurse i povećaju prinose. U oblasti cirkularne ekonomije, startap Solagro postavio je pametne prese za reciklažu koje nude korisnicima nagrade putem mobilne aplikacije. Bifrost Bioplastics razvija biorazgradive materijale na bazi konoplje, dok Strawberry Energy nudi solarne klupe koje kombinuju javnu uslugu poput mogućnosti da dopunite mobilne uređaje, povežete se na internet ili proverite podatke o životnoj sredini..
Zelene tehnologije u Srbiji više nisu na početku, niti su samo trend iz inostranstva. One već postoje – razvijaju se u različitim oblicima, sve češće u oblastima u kojima imamo znanje, istraživačke kapacitete i realne potrebe. Međutim, da bi ta rešenja stigla do šire primene, potrebno je više od individualnih napora potreban je jasan sistem podrške, bolje povezivanje i konkretniji podsticaji.
Ovo istraživanje upravo pokazuje da domaćih rešenja ima, ali im nedostaju prostor, vidljivost i tržište. Ako želimo da ova rešenja ne ostanu nevidljiva, već da postanu deo svakodnevne prakse u privredi, gradovima i domaćinstvima – svi akteri, od inovatora i preduzetnika do javnih institucija i potrošača, moraju igrati aktivniju ulogu.
U trenutku kada zelene promene postaju uslov opstanka, pitanje više nije da li ćemo ih sprovoditi – već kako brzo i sa kim.
| Zelene tehnologije u Srbiji u brojkama: |
