Ovaj događaj pružio je učesnicima priliku da steknu nova znanja i razmene iskustva o održivim praksama koje mogu doprineti unapređenju kvaliteta zemljišta i prilagođavanju klimatskim promenama.
Donau Soja je ovim događajem zvanično i otpočela drugu godinu projekta pod nazivom "EIT Food Regenerative Agriculture Program".
Jordana Ninkov, naučna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je da regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Republike Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene.
Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa. Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene.
U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta (< 3 % humusa), dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom (> 5 %), navela je Ninkov.
Profesor Jug, sa Osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti, govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja predstavlja složen sistem u kojem se povoljni uslovi za proizvodnju useva postižu primenom različitih redukovanih zahvata obrade zemljišta (ili njihovim potpunim izostavljanjem) i ostavljanjem biljnih ostataka na površini ili blizu površine zemljišta, u količini koja odgovara agroekološki lokalnim uslovima. Ovim pristupom sprečava se dalja degradacija zemljišta i poboljšavaju se njegova fizička i biološka svojstva.
Ovakav pristup smanjuje emisiju CO2, povećava otpornost na sušu i doprinosi dugoročnoj održivosti proizvodnje, rekao je Jug.
Vladan Ugrenović je u svom izlaganju istakao da će erozija biodiverziteta imati negativniji uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u budućnosti.
Jedan od problema, sa nesagledivim posledicama, je dramatičan pad pojave i raznovrsnosti svih vrsta insekata oprašivača. Stvaranje i očuvanje staništa oprašivačima može poboljšati ukupni biodiverzitet i funkcije ekosistema koje pruža, a uvođenje polinatorskih traka na poljoprivredne površine jedna je od najefikasnijih mera, istakao je Ugrenović.
Jelena Šmalc, rukovodilac govedarske farme na imanju Delta Agrara, održala je predavanje o važnosti integracije stočarske i biljne proizvodnje, kao ključnog faktora za održivi razvoj poljoprivrede. Kroz svoje bogato iskustvo, Šmalc je naglasila brojne prednosti koje ovakav pristup može doneti, kako u pogledu produktivnosti, tako i u očuvanju prirodnih resursa. Predavanje je pokrilo teme kao što su pregonska ispaša, upravljanje stajnjakom, kao i značaj krmnih useva u integraciji stočarske i biljne proizvodnje.
Ekološke i ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede bili su tema predavanja profesora Žikića. Žikić je ukazao na naučne dokaze o vezi između emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalnog zagrevanja, naglašavajući posledice poput porasta temperature, gubitka ledenog pokrivača i negativnog uticaja na biodiverzitet.
Prema podacima IPCC-a (The Intergovernmental Panel on Climate Change), poljoprivreda, šumarstvo i korišćenje zemljišta zajedno čine oko 24% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali istovremeno nude značajan potencijal za smanjenje emisija kroz vezivanje ugljenika, istakao je Žikić.
Poseban deo bio je posvećen potencijalu regenerativne poljoprivrede da smanji emisije kroz povećano skladištenje ugljenika u zemljištu. Profesor Žikić je ukazao i na značaj računanja emisija i na primerima ilustrovao kako konkretne prakse, poput minimalne obrade zemljišta, korišćenja pokrovnih useva, precizne primene đubriva i upotrebe inhibitora nitrifikacije, doprinose smanjenju emisija.
Drugog dana obuke proizvođači su imali prilike da posete kompaniju Geneza u Kanjiži gde ih je u ataru dočekao agronom Marko Bojin.
Ova kompanija primenjuje prakse regenerativne poljoprivrede nekoliko godina, uveravajući se u njihove brojne koristi i nesebično deli svoja iskustva i saznanja.
Naša kompanija, kao i ja lično, težimo vraćanju ravnoteže u prirodne procese u proizvodnji, onako kako su funkcionisali pre čovekovog uticaja i njegovih promena. Napredovali smo u poboljšanju plodnosti zemljišta tako što primenjujemo principe minimalnog uznemiravanja zemljišta, vraćamo organsku materiju u zemljište, koristimo mikrobiološke preparate, sejemo pokrovne useve, a takođe radimo na pošumljavanju i uspostavljanju vetrozaštitnih pojaseva oko parcela, istakao je Bojin.
Poljoprivredni proizvođači imali su priliku da na terenu vide pokrovni usev spanaća, zatim uljanu repicu i ječam koji se gaje bez upotrebe mineralnih đubriva, uz primenu pilećeg i ovčijeg stajnjaka, kao i mikrobioloških preparata, a uz minimalnu obradu zemljišta koja isključuje oranje. Osim tehnika regenerativne poljoprivrede, proizvođačima je predstavljena i primena metoda precizne poljoprivrede, uključujući aplikaciju pesticida putem drona, kao i setvu i kontrolu korova pomoću robota.
Radionica u Subotici pokazala je da postoji velika zainteresovanost poljoprivrednika za regenerativne prakse, ali i potreba za dodatnom edukacijom i podrškom u primeni novih metoda. Očuvanje kvaliteta zemljišta, smanjenje uticaja poljoprivrede na klimatske promene i povećanje ekonomske održivosti proizvodnje ostaju ključni izazovi, a regenerativna poljoprivreda se nameće kao neizostavan deo rešenja. Donau Soja udruženje i EIT Food i u narednim godinama pružaće podršku poljoprivrednim proizvođačima kada je u pitanju regenerativna poljoprivreda, pružajući vredne resurse, stručnost i mogućnost za saradnju kako bi podstakli održivu poljoprivredu i ublažili posledice klimatskih promena.
| O EIT Food EIT Food je deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) – nezavisnog tela Evropske unije osnovanog 2008. godine. Cilj EIT Food-a je da stvori i promoviše okruženje pogodno za inovacije i preduzetništvo širom Evrope. EIT Food podržava prelazak poljoprivrednih gazdinstava na regenerativne poljoprivredne prakse u Evropi kako bi se ispunili ciljevi u vezi sa klimatskim promenama, potrebe za sigurnim snabdevanjem hrane i zaštitom našeg obradivog zemljišta. |
Izvor: InStore
Foto: Donau Soja
